Ubrzani tehnološki napredak u proteklih par decenija je uveliko promenio život čoveka, ali da li na bolje? Ako poredimo industrijsku eru gde su čak i deca radila teške fizičke poslove, sa današnjim robotizovanim sistemom možemo reći da je potreba za fizičkim radnicima sve manja. Zdravstvo je napredovalo i dosta ljudi može da stekne srednji nivo obrazovanja. Ovom logikom bi mišićno-skleteni problemi trebali da se javljaju najviše kao posledica teških fizičkih poslova zar ne? Netačno.
Kao posledica ubrzanog tehnološkog razvoja u 21. veku otvorilo se veliki broj radnih mesta koji zahteva sedenje ili stojeći položaj. Naravno ne postoji ništa loše u samoj radnji sedenja, već je problem koliko dugo sedimo. Sedenje na poslu, sedenje na fakultetu, sedenje kod kuće, sedenje kad izađemo. Izgleda da savremeni čovek ne sedi jedino kad ide sa jedne stolice na drugu ili kad spava, mada neki vole i sedeći da zadremaju. Mnogi će reći; ,,Ali ja vežbam i šetam se svaki dan’’. То samo smanjuje rizik od nastanka problema, ali nije prevencija. Čak i da zauzmete najpravilniji mogući položaj, koji po mom skromnom mišljenju nije moguć jer smo svi različiti, posle određenog vremena ćete osetiti neprijatnost, zategnutost pa čak i bol.
Zašto dolazi do toga?
Ljudi su za razliku od biljaka stvoreni da se kreću, zato imamo zglobove i mišiće. Bilo koje održavanje položaja kroz duzi vremenski period nije prirodno. Čak i kada spavamo okrećemo se iako nismo toga svesni. Svi znamo taj osećaj kada se ukočimo nakon spavanja ili sedenja. Ali zašto dolazi do toga kad smo mladi i aktivni, zar nemaju samo naši roditelji i penzioneri takve probleme? Odgovor leži u fiziologiji. Samim kretanjem mi ubrzavamo rad srca i
povećavamo količinu krvi koja protiče kroz ceo sistem. Krv donosi kiseonik i hranljive materije ali isto tako i odnosi štetne produkte metabolizma. Mišići bez dotoka krvi ne mogu da funkcionišu. Ako zauzmete neki položaj bez ikakvog pomeranja, određeni mišići će se aktivirati i skratiće se. Kada se mišić skrati on pritiska krvne sudove, kao i nerve, i kao posledica toga mišić se zamara jer ne dobija potrebnu količinu kiseonika. Zanimljivo je što je sam process opuštanja mišića aktivan i potrebna je energija koja se doprema putem krvi. Ako
nema dovoljno krvi, nema dovoljno energije i mišić ne može da se opusti. Boli zato što zateže, i zateže zato što boli.
Ovo je sve idealan primer kada je jedini izvor bola u leđima mišićnog porekla ali velika je verovatnoća da neko ko ima bol u leđima bez obzira na uzročnik, ima bolne i napete mišiće. Nemojte se plašiti kada vam neko kaže da imate hernijaciju diska jer veliki broj mladih ih ima bez ikakvih simptoma. Naša kičma, kao i mi, vremenom stari i na nama je da taj prirodni proces usporimo. Ono što mogu da preporučim je da na svakih 15-20 minuta ustanete i odradite par čučnjeva. Takođe investirajte u stolicu sa adekvatnim naslonom za glavu, leđa i ruke kako bi što manje opeteretili mišiće ali vodite računa da u istoj ne provodite previše vremena jer će bitni posturalni mišići oslabiti. Ako ste primorani da sedite u učionicama i amfiteatru bez pauza, nabavite jastuke za sedenje koji će barem malo smanjiti opterećenje na leđa. Ovo je bio samo mali uvod u temu kojom ćemo se detaljnije baviti.
