Friday, October 15, 2021
Nauka Društvene Civilizacija, kultura i evropski čovek

Civilizacija, kultura i evropski čovek

Termin „civilizacija“ je prvi put zabeležen polovinom 18. veka. Intelektualne elite toga doba tragale su za savršenom rečju koja bi opisala napredak i širenje razuma u svakoj oblasti čovekovog života. Od nauke, preko politike, do svakodnevnog života.

Tokom prosvetiteljstva u određenim naučnim krugovima, i među ljudima iz najvišeg staleža, kreirano je mišljenje da je kultura suprotna prirodi. Da čovek sa svojim društvom napreduje i da se sve više udaljava od drveta sa kojeg je sišao, stao na dve noge i počeo da hoda. Žan-Žak Ruso kritikuje upravo ovu suprotnost koju su neki slavili i ponosili se što je čovek skoro potpuno odvojen od prirode. On društveni napredak, tj. civilizaciju, vidi kao degradaciju čovekovih izvornih svojstava.  Ako je francuski filozof još u 18. veku prepoznao loše strane „napretka“ evropskog čoveka, u kom stanju je civilizacija danas? Javno mnjenje u skoro svim delovima sveta bi nam reklo da je čovečanstvo blizu savršenstva, da smo pri kraju putovanja zvanog civilizacija. Da li su okolnosti stvarno takve? Pomoć zaostalim i necivilizovanim narodima – bio je moto država Zapadne Evrope dugi niz godina. Svaki čovek ima potencijal da bude civilizovan samim tim što je čovek. Zašto mu evropski čovek u tome ne bi pomogao? Najveći problem u ovoj „pomoći drugima“ bilo je određivanje šta je to civilizacija i na koji način će se neko civilizovati. Dok su u Francuskoj i Engleskoj civilizacija i kultura oduvek bili skoro pa isti pojam, među nekim narodima civilizacija je bila sve suprotno njihovoj kulturi. Pjer Klastr u svojim delima piše o početku procesa nametanja novog diskursa drugim „zaostalim“ kulturama. Zašto su tolika plemena istrebljena dok su im kulture uništene i zaboravljene? Zato što nisu mogle da prihvate novu kulturu evropskog čoveka koja u svojoj osnovi ima moć. Potreba da se nagomilava materijalno bogatstvo, dok se iskorišćava drugi pojedinac, nije postojala u određenim kulturama. Na nesreću tih kultura došli su u dodir sa evropskim čovekom. Koliko god je industrijska revolucija dobrog donela čovečanstvu, isto toliko je donela lošeg. Mnogo pre industrijske revolucije evropski čovek je imao potrebu sa dominacijom, ali nikada ta potreba nije bila toliko opojna. Od kada je diskurs promenjen i od kada je najbitnija postala moć, zajedno sa novcem, planeta Zemlja se uništava. Duhovno osiromašenje i neljudskost vremenom su preuzeli primat. Civilizacija od tada ide suprotnim smerom od onog koji je zacrtan na samom početku. Čovek živi protiv drugog čoveka, samo zato što je odgajan po drugačijim vrednostima. Čovek se od rođenja primorava da bude nešto što nije, da zaboravi prirodu i da se okrene „civilizacijskim“ vrednostima. Priroda čoveku poručuje, svake godine sve snažnije, da je iskoristio sve šanse koje mu je dala. Upozorava ga poplavama, zemljotresima, visokim temperaturama, itd. Ali čovečanstvo je pored svega lošeg ostalo privrženo dominantnoj evropskoj kulturi. Zato je bitno naglasiti ko je krivac za okolnosti u kojima živimo. Planetu ne uništava „nazadna“ kultura Gvajaki indijanaca, uništava je „najbolja od svih kultura“. Uništava je kultura evropskog čoveka. Okolnosti pokazuju da smo blizu kraja putovanja zvanog  civilizacija. Samo što čoveka na odredištu ovog putovanja neće čekati demokratija, bogatstvo, sreća i zelena priroda. Čeka ga anarhija, siromaštvo, očaj i sivi gradovi.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Уметност и борба за нову цивилизацију или васпитна уметност?

Уметност је много ужи појам од самог појма културе, борба за културни простор представља једно од виталнијих поља утицаја при управљању самом...

Годишњица Покрета несврстаних

Ове године се навршава 60 година од прве конференције покрета несврстаних у Београду која је била „камен темељац“ за међусобну економску и...

Тајванско питање – ново жариште или вечни пламен

Последњих дана домаћи и страни медији извештавају о великој напетости између Кине и Тајвана, наводећи да је тренутна ситуација најозбиљнија у претходних...

Цена гаса – шта се догодило?

Цена гаса на европском тржишту односно на холандском ТТФ чворишту у октобру (06. 10. 2021.) достигла је цену од 1936 долара за...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?