Saturday, July 31, 2021
Politika Svet Aja Sofija : muzej dveju religija

Aja Sofija : muzej dveju religija

Aja Sofija dekretom turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ponovo je pretvorena u džamiju.

Ovom dekretu prethodila je odluka najvišeg administrativnog suda u Turskoj koja je otvorila vrata vladi da nekadašnju pravoslavnu baziliku, koja je tokom 20. veka bila muzej, ponovo transformiše u muslimansku bogomolju.

Aja Sofija, čiji su projektanti Isidor Miletski i Antemije Tralski, prvi put je ugledala svetlost dana kao jedna od pet patrijaršija tadašnjeg jedinstvnog hrišćanskog sveta. 

Gradnja je završena 537. godine i od tada, pa sve do 1453. godine nosila je titulu saborne crkve u kojoj je bilo i sedište Vaseljenskog patrijarha. 

Vredna divljenja, hodala je kroz istoriju kao simbol hrišćanstva, iako su Osmanlije za nju imale druge planove. 

Naime, nisu mogli da odole iskušenju građevine i njenoj lepoti, te su nakon pada Konstantinopolja odlučili da je pretvore u džamiju. 

Na ruševinama Vizantijskog carstva, a  temeljima Aja Sofije kao džamije čučala je i činjenica da je naređena izgradnja četiri minareta, kao i da se ova građevina u potpunosti prilagodi izgledu džamije i tako se izbriše svaki trag njene, pre svega, pravoslavne, ali i katoličke istorije. Minaret od cigli izgradio je Mehmed II Osvajač, dva šira minareta delo su Selima II, dok je izgradnja najtanjeg bila pod upravom Bajazita II. 

Deset hiljada ljudi gradilo je Aja Sofiju i uspelo da za samo pet godina izgradi crkvu u kojoj su se venčavali najveći vizantijski plemići i carevi. Tokom gradnje, sklesane stene donošene su iz najudaljenijih kamenoloma: porfir su doneli iz Egipta, zeleni mramor iz Tesalije, crni kamen iz regije Bosfora, a žuti kamen iz Sirije. Ime građevine potiče iz grčkog jezika, gde Aja Sofija ima značenje Sveta mudrost. Tokom vremena, mnogi zemljotresi zatresli su tlo pod ovom građevinom, ali nijedan nije uspeo da je sruši i ona je uvek našla način da se oporavi.

 Nakon 1453. godine, svaki dokaz da je bila simbol hrišćanstva zatrpan je sa oko 450 godina pokušavanja da se taj deo  istorije Aja Sofije baci u zaborav. Sve freske su premalterisane, a izgled u potpunosti prilagođen karakterističnom izgledu džamije.

Godine 1935. odlučeno je da ova građevina, koja broji više od milenijuma tradicije, bude pretvorena u muzej. Muzej dveju religija. Tada su i mozaici ove građevine ponovo otkriveni.

Mustafa Kemal Ataturk učinio je svojom odlukom da ova veličanstvena građevina dominira panoramom Istanbula kao jedna od navećih kulturnih baština pod zaštitom Uneska. I kao simbol suživota hrišćana i muslimana.

Ostaje bojazan da nas ova odluka predsednika Turske, kao vremeplovom, vraća nazad u 15. vek.

„Dug svake civilizovane države da sačuva ravnotežu: pomiri nesuglasice u društvu, a ne da ih zaoštrava, da omoguće da se ljudi ujedinjuju, a ne razjedinjuju“, rekao je povodom ove odluke patrijarh ruske pravoslavne crkve, Kiril.

SourcePixaboy

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Александар Петровић – Аца Селтик, ваш и наш рокументарац

Ако музику схватиш као рутину, онда то није рокенрол Обично пред наступ ја мрзим цео свет. Није то зато...

Pitam se

Znaš, pitam se ponekad, kuda ide ovaj svijet. I šta to...

Патријарх Варнава – политика литија

У разговору са људима често можете чути приче како је важно, посебно у време тешкоћа одржати слогу и разумевање међу људима. Ако...

Jezivi prizori u kući porodice Kostić iz sela Sejace

U selu Sejace nadomak Bujanovca, četvoročlana porodica Kostić živi u teškim uslovima, na rubu egzistencije, bez stalnih primanja I bez ikakve finansijske...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?