Upad u kineski konzulat – ko krši međunarodno pravo i zašto

Čini se da zaoštravanje odnosa između dve supersile – Sjedinjenih Američkih Država i Kine – ove godine polako prerasta u trend. Iako smo početkom 2020. godine od predsednika Trampa slušali o „nikad boljim odnosima SAD i Kine“, po izbijanju pandemije virusa korona, stvari su se promenile. Od nazivanja novog virusa „kineskim“, preko optužbi kineskih vlasti za širenje virusa i uzrokovanje smrti stotina hiljada ljudi, pa do nejasne sudbine trgovinskog sporazuma, odnosi između ovih država su se prilično zaoštrili.

Ove napetosti su naročito u porastu od prošle sedmice, nakon što su SAD naredile zatvaranje kineskog konzulata u Hjustonu. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa naredila je zatvaranje konzulata tvrdeći da su kineski agenti pokušali da ukradu medicinska i druga istraživanja u Teksasu, dok su, prema navodima pomoćnika državnog sekretara za Istočnu Aziju Dejvida Stilvela, kineski generalni konzul u Hjustonu i još dvojica diplomata nedavno uhvaćeni u sumnjivim aktivnostima u zoni bezbednosti hjustonskog aerodroma. Takođe, prošlog utorka uočen je dim u dvorištu zgrade konzulata, što je podstaklo sumnju američkih vlasti da je reč o spaljivanju dokumentacije. Zbog toga, naloženo je zatvaranje konzulata u roku od 72 sata. Međutim, nakon odlaska kineskih predstavnika, usledio je nasilan ulazak u zgradu od strane SAD. 

Povodom zatvaranja konzulata oglasila se i kineska ambasada u SAD, navodeći da ovakva odluka ozbiljno krši međunarodno-pravne, kao i osnovne norme međunarodnih odnosa, dok je kinesko ministarstvo spoljnih poslova osudilo nepropisni ulazak u zatvoreni kineski konzulat u Hjustonu.

Od 1963, Bečka konvencija o konzularnim odnosima predstavlja temeljni dokument kojim se države rukovode kako bi obezbedile uspešno izvršavanje konzularnih funkcija njihovih misija, a da pritom ne narušavaju suverenitet i nacionalnu bezbednost države prijema. Iz onoga što možemo pročitati u medijima, čini se da Sjedinjene Američke Države nisu u potpunosti upoznate s sadržajem Konvencije.

Ako počnemo od člana 27, čak i u slučaju oružanog sukoba, država prijema je dužna da poštuje i štiti konzularne prostorije kao i imovinu konzulata i konzularnu arhivu, i nastavimo dalje preko člana 31, koji garantuje nepovredivost konzularnih prostorija, i zaključimo s članom 33, koji naglašava nepovredivost konzularne arhive i dokumenata ma gde se nalazili, možemo videti da SAD zaista jesu prekršile neke od osnovnih pravila konzularnih odnosa.

Cilj i svrha ovih odredaba, kako stoji u Konvenciji, jeste da doprinesu unapređivanju prijateljskih odnosa među državama, ma kako različiti bili njihovi ustavni i društveni sistemi, te njihovo selektivo (ne)poštovanje treba izbeci, kako bi se međunarodni mir i bezbednost očuvali.

S druge strane, iz prakse treba isključiti prikupljanje informacija nedozvoljenim sredstvima i nikako ne smeju biti deo ,,velike igre”, jer u suprotnom se samo narušava poverenje i saradnja među državam koja je sada potrebnija više nego ikad.