Saturday, July 31, 2021
Aktuelno 25 godina borbe za tolerantniji komšiluk

25 godina borbe za tolerantniji komšiluk

Brutalno proterani i bez ostavljenog traga, kobni 4. avgust 1995. obeležio je zločin nad Srbima na tlu Dalmacije, Kordun,  Banije i Like. Preko 250 000 Srba proterano je iz svojih ognjišta, a oni koji su pokušali da odbrane ista, stradali su. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno žestoko granatiran Knin, u kojem je pre “Oluje” živelo više od 90 odsto Srba. Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica u kojem je bilo više od 200.000 ljudi. 

Meštani su sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo. Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića. U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije “Oluja” 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana. U nastavku akcije u BiH, operacijom “Maestral”, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine. 

Međutim dok Srbi tuguju za izgubljenim domom i stradalim precima, Hrvati ovaj dan pobedonosno slave, kao dan kada su se oslobodili jednog naroda. Slave kao zločin koji se ne sme zaboraviti.

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu. Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije “Oluja”. Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala. Aprila 2011, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice. U presudi Anti Gotovini,  Haški tribunal je utvrdio da je operacija “Oluja” u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice. U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu  presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora. Prema konačnoj presudi, operacija “Oluja” nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

Takođe zanimljiva činjenica je da su na proslavu “Oluje” u Hrvatskoj, pozvani predstavnici SDSS-a (Samostalne demokratske srpske stranke), što je dodatno razljutilo Srbe, koji smatraju da oni nisu dostojni predstavnici, jer time pružaju podršku zločinu počinjenim nad srpskim narodom. Da li postoji, u ovakvim okolnostima, nada da se promene odnosi između Srbije i Hrvatske? I posle 25 godina i dalje smo svedoci da jedna strana slavi zločine, dok druga tuguje.  Dokle god se podstiče nacionalizam i dokle god jedna strana slavi, a druga tuguje, bez trunke empatije, pomirenje i smirivanje odnosa će sačekati neki mirniji trenutak, kako bi obe strane oprostile greške iz prošlosti, a sa tugom se prisećale stradalih žrtava u brobama koje nove generacije nisu proizvele.

U akciji “Oluja”, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Александар Петровић – Аца Селтик, ваш и наш рокументарац

Ако музику схватиш као рутину, онда то није рокенрол Обично пред наступ ја мрзим цео свет. Није то зато...

Pitam se

Znaš, pitam se ponekad, kuda ide ovaj svijet. I šta to...

Патријарх Варнава – политика литија

У разговору са људима често можете чути приче како је важно, посебно у време тешкоћа одржати слогу и разумевање међу људима. Ако...

Jezivi prizori u kući porodice Kostić iz sela Sejace

U selu Sejace nadomak Bujanovca, četvoročlana porodica Kostić živi u teškim uslovima, na rubu egzistencije, bez stalnih primanja I bez ikakve finansijske...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?