Saturday, July 31, 2021
Politika Srbija (Ne)glasati na izborima?

(Ne)glasati na izborima?

Kada biste pitali četvrti razred srednje škole koliko njih planira da glasa na izborima, manje od polovine bi podiglo ruke. Ako biste se odlučili da kopate dublje i potražite odgovor na pitanje “Zašto” u oba slučaja, oni koji glasaju bi rekli da moraju ili žele da iskoriste svoje građansko pravo. Neko bi rekao da mu je zanimljivo da izađe i glasa po prvi put, dok bi oni koji ne žele da glasaju verovatno rekli da ne mogu ništa da promene. 

Ali koliko su mladi zapravo svesni svojih mogućnosti i upoznati sa celim biračkim procesom? 

Izbori mogu da budu predsednički, parlamentarni, pokrajinski i lokalni. 

Na predsedničkim se, kako im samo ime kaže, bira predsednik države. Ukoliko predsednički kandidat na izborima osvoji više od 50%, pobedio je u prvom krugu i služi mandat koji traje pet godina. Sa druge strane, ako niko ne osvoji više od 50% u prvom krugu, ulazi se u drugi krug gde je izbor sužen na dva kandidata sa najvećim brojem glasova. Glasovi iz prvog kruga se ne računaju, a predsednik postaje onaj sa većim brojem osvojenih glasova u drugom krugu. 

Na parlamentarnim izborima bira se sastav parlamenta, odnosno Narodne skupštine, na mandat od 4 godine. Lista koja osvoji najviše mandata dobija priliku da formira Vladu koju čine svi ministri na čelu sa premijerom, odnosno predsednikom vlade. Narodna skupština ima ulogu da kontroliše Vladu i može da joj izglasa nepoverenje, dok Vlada može da zahteva od predsednika države da raspusti skupštinu.Takođe, ova institucija je nosilac zakonodavne grane vlasti. Narodni poslanici su ustvari narodni predstavnici, što znači da Narodna skupština ima i predstavničku ulogu. 

Izvršna vlast u Srbiji je dvoglava (bikefalna) i čine je predsednik republike i Vlada. U toj raspodeli snaga, predsednik države je slabija karika izvršne vlasti. Kada je Srbija u pitanju, snažniji je onaj koji je na čelu najjače vladajuće partije. U tome leži razlika između „slabog“ bivšeg predsednika Republike Srbije i toga što se trenutni opisuje kao „jak“. 

Treću granu vlasti u modernim državama čini nezavisna sudska vlast. 

Pokraijinski izbori funkcionišu na isti način kao i parlamentarni, s tim da se odvijaju na području autonomnih pokrajina. Kada je Srbija u pitanju, to su Vojvodina i Kosovo i Metohija.

Na ovim izborima se biraju članovi pokrajinske skupštine koji kasnije biraju izvršnu 

vlast u pokrajini, odnosno pokrajinsku vladu. 

Postoje još i lokalni izbori koji mogu biti opštinski ili gradski. Tu se biraju predstavnici građana u opštinskim ili gradskim skupštinama, a oni dalje biraju izvršnu vlast opštine ili grada (predsednika opštine ili gradonačelnika). 

Ali na svakim od ovih izbora, mladi često biraju izbornu apstinenciju misleći da ih se politika ne tiče, smatrajući da zapravo ne mogu ni na šta da utiču. Postoje i slučajevi gde ih izbori, kao i ceo izborni sistem suštinski ne zanimaju. 

Zašto je to tako? 

Čini se da je premalo pažnje posvećeno edukaciji mladih o politici. Premalo pažnje se posvećuje njihovom upoznavanju sa biračkim i drugim pravima. Politika jeste i svakako može biti veoma interesantna, ukoliko se njenom izučavanju pristupi na kreativniji način. Ako u srednjim školama imamo predmet Ustav i prava građana, na njemu se češće izučava suvoparna literatura, umesto da se učenicima daju informacije koje će za njih biti značajne. Da li će se oni baviti politikom je upitno, ali sasvim je sigurno da će se politika baviti njima. Što bi dalje značilo da će ista imati ogroman uticaj na njihove živote. 

Zašto ne bismo organizovali, na primer, izbore za predsednika odeljenske zajednice po principima prave kampanje i pravih izbora? Nakon toga bi se na tom primeru objasnili načini vođenja države. Kako se ponaša autokrata na čelu države? A kakvu politiku bi vodio liberal? Sve bi to mogle da budu teme, kao i različite ideologije kojima su vođeni šefovi država i njihove stranke. 

Izlazak na izbore u mnogim zemljama je obavezan kako bi se ostvario što veći legitimitet vlasti i kako bi rezultati bili što realističniji. To nije slučajno. Jedna od osnovnih odlika demokratije je vladavina naroda. A kakva to vladavina može biti kada nešto više od 45% građana ne glasa, kao što je to bio slučaj na proteklim predsedničkim izborima. 

Ili, datum koji nam je još bliži, 21. jun ove godine. Na parlamentarnim izborima koji su tada održani, prema podacima koji se nalaze na sajtu Republičke izborne komisije, od 6 584 376 ljudi prijavljenih u birački spisak, svoje biračko pravo iskoristilo je 3 221 908 građana (48,93%). 

Fenomen je to što su ljudi pravili revolucije i vodili žestoke borbe kako bi imali pravo glasa, koje mi toliko olako odbacujemo, vodeći se time da ni na šta ne možemo da utičemo. Polovina zemlje, više od 3 miliona ljudi, vođeni su mišlju da ne mogu ništa da promene, ali ukoliko bi se desilo da barem deo njih izađe i glasa, nebitno kome bi svoj glas dali, šta mislite, da li bi slika bila drugačija? 

Ukoliko bi se veći broj apstinenata odlučio da izađe na izbore, vodeći se svojim građanskim pravom i željom da utiču na ishod izbora, moguće da bi rezultati bili drugačiji. Čak i ukoliko bi se desilo da nema mnogo odstupanja, to bi bio veliki iskorak u svesti ljudi. 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Александар Петровић – Аца Селтик, ваш и наш рокументарац

Ако музику схватиш као рутину, онда то није рокенрол Обично пред наступ ја мрзим цео свет. Није то зато...

Pitam se

Znaš, pitam se ponekad, kuda ide ovaj svijet. I šta to...

Патријарх Варнава – политика литија

У разговору са људима често можете чути приче како је важно, посебно у време тешкоћа одржати слогу и разумевање међу људима. Ако...

Jezivi prizori u kući porodice Kostić iz sela Sejace

U selu Sejace nadomak Bujanovca, četvoročlana porodica Kostić živi u teškim uslovima, na rubu egzistencije, bez stalnih primanja I bez ikakve finansijske...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?