Monday, March 1, 2021
Politika Svet Kratak osvrt na istoriju i problematiku selefističkog terorizma

Kratak osvrt na istoriju i problematiku selefističkog terorizma

Nastavak

Termin vehabija potiče iz imena tvorca ovog pravca Muhameda ibn al-Vahaba (lat: Muhammada ibn Abd al-Wahhaba, arb: محمد بن عبد الوهاب) i obično, po ranonavedenom autoru, se pridodaje pratiocima ovog mazheba/pravca sa Arapskog poluostrva, iako su religijske vođe hanbelijskog mezheba odbacile učenja al-Vahaba, dok se selafijama nazivaju isti koji veruju u ovu ideologiju van same geografske odrednice ali i preferiran je termin imenovanja od strane ljudi koji prate ovu ideologiju. Ovaj pravac verovanja i ideologije je vrlo destruktivan pa čak i prema ljudima koji su u istoj religiji kao i oni, iako ovi prvi poseduju principijalno drugačija gledanja na određenja pitanja koja bi ih, recimo u nama poznatijem Hrišćanstvu, okarakterisala kao sektu ili odmetnuti pravac verovanja.
Njihov radikalno konzervativni pogled na islam i želja za čistim monoteističkim pravcem u islamu, poznatijim pod terminom tavhid (lat: tawhid arb:توحيد‎( ih je okarakterisalo za fundamentalistički pravac, ili pravac koji juri što oni tumače kao “izvorni islam”. S ovim na umu, i spoznajom važnih teoloških momenata, biće nam jasno zašto njima tako lako pada izvršenje raznih terorističkih akata i monstruoznih činova protiv onih koje oni često nazivaju šikr (arb: شرك‎, po njima politeistički muslimani) i kufar (arb: كافر, nevernik). Tako da, često suprotno verovanju da se džihad jedino vodi protiv Evro-atlanskih zemlja, uviđamo i impozantnu količinu nasilja i neljudstva na Bliskom Istoku i drugim mestima gde je islam dominantan kao religija, a predstavlja i kulturološki momenat.
Nasilje ponekad nije primarno oružije kojim se selefije koriste, takođe je tu i često retko spomenut vid humanitarne pomoći sa “religijskim oličenjima”. Poznato je da od svih zemlja u Evropi, najveći broj boraca Islamske Države per kapita je bio iz srpske pokrajine Kosovo, koja je pod međunarodnim protektoratom (Gal, 2016). Ono što nije puno poznato je da je Saudijska Arabija uložila četrdeset i pet miliona dolara kroz organizaciju pod imenom “Saudijski Komitet za obnovu Kosova i Čečenije” dok su Saudijska privatna lica donirala nekih 20 miliona dolara za dalja ulaganja u Kosovo, kao i još nekolicina finansijskih abnormaliteta prilikom davanja ovoj samoproklamovanoj državi. Pored finansijske podrške, postalo je popularno i slanje vehabijskih misionara sa idejom o daljem širenju ove ideologije, ali tu se nije stalo. Od osamsto džamija, dvesta četrdeset je sagrađeno od strane velikog broja Saudijskih organizacija za humanitarnu pomoć kojima su presedavali pogodni imami, dok su džamije sa Albanskim zastavama i Osmanskom istorijom (od kojih su neke bile pod patronatom i zaštitom države Srbije kao kulturno dobro) bile srušene i zamenjivane sa “podobnijim” čamijama. Sve ovo uzeto u obzir, uopšte ne čudi činjenica da je 314 Kosovskih Albanca (plus 44 žene i 28 dece) otišlo da se bori za Islamsku Državu (Po informaciji iz 2014).
Uviđamo korelaciju između postojanja vahabizma u određenim područijima i u neku ruku nužnog ekstremizma nekih pratioca ove ideologije. Ovaj model se takođe može primeniti i na Čečeniju i neke Evropske zemlje, gde postoje predstavnici i ideolozi ovog pokreta koji aktivno vrbuju ljude, bilo to aktivnim putem ili ideološkim učenjem i usmeravanjem. Stoga, možemo se vratiti na tezu od malo pre. Nisu sve vehabije teroristi, ali su svi teroristi vehabije u kontekstu fundamentalnog islama i poimanja džihada o kojem se priča. Naravno, tu su diferencijacije u samim grupama koje prate ovu ideologiju i doktrinu — bile one semantičke u smislu praćenja Kubtijevog političkog islama, posedovanja nacionalnog ponosa itd. Ali na makro nivou, većina ovih grupa i ćelija koje prate i učestvuju u ovom pokretu se drže vrlo čisto defiisanih narativa, kako teoloških tako i realpolitičkih. Pored teološkog temelja, ljudi poput Khalid Šejk Mohameda, Osame Bin Ladena i Abu Bakr Bagdadija (koji su često predstavljani na svetskoj pozornici kao vrhovno vođstvo i arhitekte zla) su kreirali i neke realpolitičke i društvene pravce koji ove grupacije prate. Međutim, u neku ruku je važno primetiti da vrhovno vođstvo ima uticaj na makro nivou, na pravcu kretanja generalnog pokreta i doktrine same ideologije selefizma, ali najvažniji, koji direktno utiču na određeno područije, predstavljaju srednje vođstvo, koje je praktično izvršni aparat ovog pokreta. Oni, pored toga što ideološki kreiraju podobne ljude, takođe i rukovode dejstvima koje mi smatramo za rizičnim. Pored prikrivenih delatnosti poput finansiranja terorizma kroz organizovani kriminal, “humanitarne” organizacije i slično, to srednje vođstvo takoće kreira i rukovodi ćelijama i u neku ruku terenskim ispostavama u realnom okruženju — bilo ono na Bliskom Istoku ili u Briselu, Moskvi, Beogradu i dr.

Kraj drugog dela

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

DARA IZ JASENOVCA: TEŠKA PROŠLOST, LAK ZABORAV

„Zajecao sam i još i sad plačem   Jedino grlom, jer očiju nemam,Jedino srcem, jer su suze mačem   Krvničkim tekle zadnji' puta. NemamZjenice da...

On i Njegova Volja – Sažetak*

Ego: „On“ označava čoveka-pojedinca koji je ogoljen od svih tuđinskih uticaja – čist, netaknut, unikatan Ego. Jedino što On...

ЈОВАНУ ДУЧИЋУ

Највећем песнику међу љубавницима и највећем љубавнику међу песницима Из питомог Требиња подно Леотара,Пошао је у свет голобради младић,Чувајућ'...

Izbori za patrijarha SPC: procedura i položaj

Ove godine, 18. februara, organizuje se 46. izbor poglavara Srpske pravoslavne crkve. O načinu funkcionisanja izbora patrijarha i o samom položaju koji...

POSLEDNJI KOMENTARI

Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?