Sunday, March 7, 2021
Politika Svet Zabrana kasetne municije – 10 godina kasnije

Zabrana kasetne municije – 10 godina kasnije

Kao odgovor na patnje i smrt hiljade civila uzrokovane upotrebom kasetne municije, pregovori vođeni u okviru ,,Oslo procesa’’ doveli su do zaključivanja međunarodng ugovora kojim se upotreba ovog oružja zabranjuje. U maju 2008. godine 107 država je potpisalo Konvenciju, a kada je pre deset godina stupila na snagu, viđena je kao veliki napredak u zaštiti civila tokom i nakon oružanih sukoba.

Konvencija sadrži sveobuhvatnu zabranu kasetne municije – njenu upotrebu, razvoj, sticanje i transfer u druge države. Države ugovornice obavezale su se da u roku od osam godina unište postojeće zalihe kasetne municije, kao i da u roku od deset godina sa svojih teritorija uklone zaostale kasetne bombe, a predviđena je i obaveza pružanja pomoći žrtvama kasetne municije.

Odluka da se ova vrsta oružja zabrani doneta je iz dva glavna razloga. Prvo, prilikom bacanja ili ispaljivanja, kontejner napunjen kasetnim bombama se otvara i neselektivno rasejava svoj sadržaj na širokom području, dovodeći tako civile u opasnost. Drugo, veliki broj kasetnih bombi ne eksplodira pri početnom udaru, već se po principu nagaznih mina mogu akivirati godinama kasnije, ukoliko se bezbedno ne uklone.

Pravila sadržana u Konvenciji zapravo samo ojačavaju osnovne principe međunarodnog humanitarnog prava koji obavezuju sve države – uvek se mora praviti razlika između civila i boraca, između legitimnih vojnih ciljeva i civilnih objekata.

Iako je, prema rečima bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna, donošenje ove konvencije bio veliki iskorak u zaštiti civila od širenja smrtnosnog, nehumanog oružja, koje uspehe je Konvencija ostvarila nakon deset godina? S kojima izazovima se sada suočava?

U protekloj deceniji, došlo je do velikog napretka u pogledu uklanjanja kasetnih bombi koje su ostale kao smrtnosno nasleđe rata. Takođe, države potpisnice Konvencije zajedno su uništile oko 1,5 milion zaliha kasetnog oružja. Isto tako, zabeleženo je značajno smanjene njegove upotrebe čak i od strane država koje još uvek nisu potpisale Konvenciju. Međutim, uprkos ovom uspehu, upotreba kasetnog oružja registrovana je u državama poput Sirije, Jemena, Libije, a civilno stanovništvo snosi najveći teret. Ovo govori o hitnosti univerzalnog prihvatanja i poštovanja Konvencije. Ali ta univerzalnost predstavlja drugi veliki izazov, s obzirom da je došlo do usporavanja u pogledu broja država koje su potpisale i ratifikovale tekst Konvencije.

Iako izgleda da pojedini i dalje misle da upotreba kasetnog oružja donosi veliku vojnu prednost, ono zapravo nije dovelo ni do kakvog preokreta u oružanim sukobima u pomenutim državama.

Što se Srbije tiče, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, u razgovoru za Talas istakao je da je stav Generalštaba bio da bi ,,operativne sposobnosti Vojske Srbije bile ugrožene odricanjem kasetne municije,’’ kao i da se nijedna od susednih država u tom trenutku nije odrekla ovog oružja. Međutim, danas Srbija ostaje jedina država u regionu koja nije potpisnica Konvencije, iako je zagovarala njeno donošenje.  Koliko je ovo pitanje za Srbiju važno ukazuje činjenica da je kasetna municija korišćena tokom bombardovanja 1999. i da je, kako navodi Cluster Munition Monitor, 15,4 km2 teritorije Kosova i Metohije prekriveno ostacima kasetne municije, a prema podacima Centra za razminiranje, kasetna municija se još uvek nalazi na površini od oko 2,5 km2, ne računajući KiM. S druge strane, 1. avgusta ove godine Crna Gora je objavila da na njenoj teritoriji više nema ostataka kasetnog oružja.

Ovog novembra u Lozani će biti održana druga konferencija na kojoj će biti revidirani (ne)uspesi Konvencije. Ovakve konferencije se održavaju na svakih pet godina i igraju značajnu ulogu u pozivanju država koje nisu pristupile Konvenciji da to i učine. Ono što je svakako ključno jeste da se što pre obezbedi da se što veći broj država obaveže Konvencijom, naročito velike sile poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Rusije, kako bi zabrana ovog oružja bila univerzalizovana i kako bi se pomoglo žrtvama da obnove svoje živote.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

BIH NE BIH

Bosna i Hercegovina je potpuno dezorijentisana država. Ogrezli u birokratiji i korupciji, grcamo u dugovima i nacionalizmima razne vrste i u razne...

DARA IZ JASENOVCA: TEŠKA PROŠLOST, LAK ZABORAV

„Zajecao sam i još i sad plačem   Jedino grlom, jer očiju nemam,Jedino srcem, jer su suze mačem   Krvničkim tekle zadnji' puta. NemamZjenice da...

On i Njegova Volja – Sažetak*

Ego: „On“ označava čoveka-pojedinca koji je ogoljen od svih tuđinskih uticaja – čist, netaknut, unikatan Ego. Jedino što On...

ЈОВАНУ ДУЧИЋУ

Највећем песнику међу љубавницима и највећем љубавнику међу песницима Из питомог Требиња подно Леотара,Пошао је у свет голобради младић,Чувајућ'...

POSLEDNJI KOMENTARI

Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?