Saturday, July 31, 2021
Politika Svet Kratak osvrt na istoriju i problematiku selefističkog terorizma

Kratak osvrt na istoriju i problematiku selefističkog terorizma

Nastavak

Dobar deo njihovih pripadnika u terenskim, praktičnim dejstvima su ljudi iz tih okruženja. Retko ko od napadača se uputio na daleki put da izvrši teroristički akt u Briselu. Pak, to su činile prve generacije modernih džihadista. Dok je danas praktičnije i lakše za ove pokrete da se okrenu odomaćenom (homegrown) radikalu. “Čak i ako nisu svi rođeni na zapadu, svi su pozapadnjičeni… Nemaju više veza sa zemljom porekla svojih porodica” (Roa, 2016). Džihad i dalje ima “noge”, borci i dalje putuju u mesta poput Bosne, Čečenije, Sirije, Iraka i dr, zarad osvetničke borbe protiv zemalja koje “šalju krstaše da tlače muslimane”. Ali činjenično stanje je da većina terorističkih napada na prostoru Evroazije i Severne Amerike su izvršeni od ljudi koji su već po dve-tri generacije u toj zemlji. Počevši od napadača na Čarli Hebdou do Omara Matena koji je izvršio teroristički napad u Orlandu. Retko kada je i njihova radikalizacija tihi proces, to obično podrazumeva vrlo visoke nivoe komunikacije kako sa drugima preko interneta i u religijskim krugovima, tako i sa svojim okruženjem koje je možda apsolutno sekularno. Činjenica je da se ovakve sistematske promene u ponašnju mogu primetiti i detektovati. To njihova okolina vidi, primećujemo kako posle svakog napada imamo praktično celokupnu biografiju počinioca i sa njegovom tačkom zaokreta.
Zarad poštovanja forme, bavićemo se samo teroristima koji deluju u metropolitanskim sredinama. Pitanje džihadista i preobraćenika koji su se uputili u Siriju i druga ratišta je takođe, poput ovog, vrlo veliko i glomazno pitanje koje bi bilo nezahvalno obraditi u trenutnom formatu.
Uviđamo često da su ovi ljudi ogorčeni na ono što se dešava u njihovim “maticama”, tj. njihovim zemljama prokla, gde njihova braća u islamu i sunarodnici obitavaju. Vazdušna dejstva u Avganistanu su navela Omara Matena (Teroristu iz Orlanda) da krene u pravcu koji je na kraju bio njegov kraj. Olivije Roa (2016) vrlo dobro obrađuje sociološki momenat u svojoj knjizi “Džihad i smrt” gde je evidentno da ovi ljudi retko kada znaju da pričaju arapski, da su i dalje u neku ruku povezani sa tim okruženjima gde se odvijaju ove borbe, i da su praktično “vesteranizovani” u celosti, tj. da su odrasli u manje ili više sekularnom i modernom okruženju. Naravno, česta uporišta su njihova otuđenost i kritički stav prema dekadentnom stilu života na zapadu. Zapadnjački stil života je u direktnoj suprotnosti sa uverenjima konzervativnijih Muslimana, i sama realpolitička slika u odnosu Zapada i muslimanskog sveta pomaže da usmeri ove ljude ka radikalizaciji, mada bi trebalo imati u vidu da je proces samoradikalizacije često izvodljiv samo do nekog verbalnog nivoa, a da stvarnim pripremama za terorističko delovanje skoro uvek mora da prati delovanje i ilegalne aktivnosti koje sinhronizovano sprovodi ekstremistička grupa sa jasno definisanim ciljevima i unutrašnjom organizacijom.
Takođe je utvrđeno da su dosta ovih napada organizovani i motivisani vrlo dubokom i korenitom ideološkom postavom, što ih naravno karakteriše kao tajnu i terorističku grupaciju, a ne masovno ubistvo mentalno bolesnog čoveka.
Zbog “internetizacije džihada”, dosta indoktriniranih ljudi je teško identifikovati zbog autonomije i anonimnosti njihove radikalizacije, sve do njihovog pristupanja ilegalnim ćelijama, kada njihova organizovana delatnost postaje vidljivija. Međutim i u prvoj fazi dosta ovih momenata se nisu desili tiho i preko noći. Tu su indikatori duž celog puta koji daju “signale” njihovom okruženju da je nešto krenulo na loše. Neki od napadača su i ranije bili poznati policijskim aparatima, a neki su i bili na “watchlistama”

Bilo kako bilo, mišljenje ovog autora je da bi se negirali slični pokušaji u budućnosti u Evropi, koja vrlo površno shvata ovu pretnju, bi bio da se više i šire primenjuje model proaktivnog sagledavanja njihove delatnosti, od strane službi bezbednosti u cilju stvaranja uslova za preventivno delovanje, odnosno neutralisanja terorističkih pretnji u fazi njihovih priprema, kao i uz aktivno učešće brojnih institucija, posebno verskih, u procesima njihove deradikalizacije.

Bibliografija:
Shaykh Usaamah ibn Laadin (1996). Declaration of war against the Americans. Azzâm Publications
Hasan Ali Sekkaf (2005). Vehabizam / selefizam, ideološka pozadina i historijski korijeni. Srebrno Pero, Sarajevo
Gal, Kristin (21.5.2016). How Kosovo Was Turned Into Fertile Ground for ISIS. NY Times. Pristupljeno sa https://www.nytimes.com/2016/05/22/world/europe/how-the-saudis-turned-kosovo-into-fertile-ground-for-isis.html
Roa, Oliver (2016). Džihad i smrt. Akademska knjiga, Beograd

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Александар Петровић – Аца Селтик, ваш и наш рокументарац

Ако музику схватиш као рутину, онда то није рокенрол Обично пред наступ ја мрзим цео свет. Није то зато...

Pitam se

Znaš, pitam se ponekad, kuda ide ovaj svijet. I šta to...

Патријарх Варнава – политика литија

У разговору са људима често можете чути приче како је важно, посебно у време тешкоћа одржати слогу и разумевање међу људима. Ако...

Jezivi prizori u kući porodice Kostić iz sela Sejace

U selu Sejace nadomak Bujanovca, četvoročlana porodica Kostić živi u teškim uslovima, na rubu egzistencije, bez stalnih primanja I bez ikakve finansijske...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?