Saturday, July 31, 2021
Politika Svet Obojene Revolucije - Crveno, Belo i Plavo

Obojene Revolucije – Crveno, Belo i Plavo

Nakon što je najveći sukob koji je svet video 1945. godine doživeo svoj kraj, na globalnu scenu su stupile dve supersile Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez. U toku njihovog sukoba koji nikada nije eskalirao u otvoreni rat, ove dve sile su na svaki mogući način pokušavale jedna drugu da sputaju u namerama da prošire svoju ideologiju i da uspostave svoj ekonomski sistem u čitavom svetu. Najbitniji sukobi koju su obeležili ovaj burni period su bili ratovu u Vijetnamu, Avganistanu i Koreji. U tom periodu su Sjedinjene Države usavršile taktiku koja je postala jedan od glavnih načina za rušenje režima koji nisu po volji zapadnog sistema vrednosti. Jedan od primera toga kako su Sjedinjene Države menjale vođe različitih država bez obzira na to da li su demokratski orijentisani ili ne jeste ono što se desilo u Iranu 1953. godine kada je CIA pomogla iranskom kralju Muhamedu Reza Pahlaviju u uspostavljanju autoritarnog režima. 

Nakon pada istočnog bloka i raspada Sovjetskog Saveza, Sjedinjene Države su dobile odrešene ruke u smenjivanju režima širom sveta. Prve žrtve američke ratne mašinerije su bile države koje nisu u potpunosti napustile socijalistički način vođenja, a ta sudbina nije zaobišla ni Jugoslaviju. Devedesete godine su na Balkanu bile obeležene ratnim sukobima i u toku samog građanskog rata SAD su brzo odabrale svoju stranu. Pored bombardovanja Srba u Bosni, Sjedinjene Države su učestvovale u vođenju operacije Oluja, akcije u kojoj su policija i vojska Hrvatske izvršile najveće etničko čišćenje i proterivanje civila u Evropi posle Drugog svetskog rata. Nakon toga, Sjedinjene Države su donele rat direktno na teritoriju SR Jugoslavije. Pored međunarodne podrške terorističkoj OVK, Sjedinjene Države su ušle u direktan rat i u 78 dana, koliko je bombardovanje trajalo, su nemilosrdno gađali civilne i ratne ciljeve u Jugoslaviji. Nakon što je rat završen potpisivanjem vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, SAD prelazi u poslednju fazu rušenja režima Slobodana Miloševića pružanjem logističke i finansijske podrške opozicionim liderima. Nakon rušenja Miloševićeve vlasti usledilo je ono što su Sjedinjene Države od početka i priželjkivale: privatizacija fabrika, preduzeća i dodatno razbijanje zemlje.

Sledeće poprište sukoba koje su Amerikanci odabrali se bile arapske zemlje. Arapsko proleće je zahvatilo gotovo sve arapske države, ali su se definitivno najbitniji sukobi odigrali u Libiji i Siriji. Cilj revolucije u Libiji je bilo svrgavanje Muamera el Gadafija. Rat u Libiji je započeo najpre kao demonstracije koje su prerasle u oružanu pobunu i građanski rat. Nedugo nakon početka sukoba NATO i Sjedinjene Države odlučuju da intervenišu u Libiji i da podrže pobunjenike. NATO intervencija je završena ubistvom Gadafija, podelama i sukobima koji još uvek potresaju Libiju kao i daljom destabilizacijom te zemlje i čitavog regiona. Sličan scenario je doživela Sirija, koja je imala sreću da se u sukob uključe Iran i Rusija koji su sprečili namere SAD i pobunjenika da se svrgne sirijski vođa Bašar el Asad. Namera NATO-a da se iznad Sirije, po ugledu na Libiju, uvede zabrana leta sa ciljem omogućavanja oružanog napada alijanse nije uspela zato što su Rusija i Kina blokirale tu odluku. Sukob je još uvek u toku, ali kada se pogleda stanje na terenu deluje da je građanski rat u završnoj fazi i da će Asad odneti pobedu.

Nakon ovih sukoba, SAD donosi „demokratske“ promene bliže svom starom suparniku, Rusiji. Vlada Ukrajine je 2013. godine odbila da potpiše sporazum o bližoj integraciji sa EU, nakon čega je usledio talas demonstracija koje su zahvatile čitavu zemlju. Pored demonstracija koje su bile orijentisane protiv ove odluke vlade, održali su se i provladine demonstracije na jugu i na istoku zemlje. U februaru 2014. godine dolazi do smene Janukoviča sa mesta predsednika. Tada obojena revolucija u Ukrajini iza koje su stajale SAD i EU rezultira udaljavanjem te države od Rusije i njenim okretanjem zapadu. Ono čemu se organizatori Euromajdana nisu nadali jeste oružana pobuna proruskih demonstranata na istoku države. U situaciji kada su proevropski demonstranti zauzimali gradske skupštine državni sekretar Džon Keri je insistirao da Ukrajina ne koristi vojsku i policiju zato što „ljudski život mora biti zaštićen, a vlada je odgovorna za živote svojih građana“. Na drugu ruku su insistirali na tome da se nešto protiv proruskih demonstranata mora preduzeti u ime očuvanja reda i zakona. Još jedna posledica ove revolucije je i secesija Krima i njegov ulazak u sastav Rusije nakon održavanja referenduma.

Sledeća država u nizu, koja se nalazi na meti Sjedinjenih Država je Belorusija. Rušenjem režima iza kog stoji Lukašenko bi se postigle dve bitne stvari, Rusija bi izgubila još jednog saveznika na svojim zapadnim granicama čime bi NATO mogao dodatno da ugrozi Rusiju, a takođe bi beloruska ekonomija postala otvorena za privatizaciju i ovu zemlju bi zadesilo ono kroz šta je naša zemlja prošla nakon pada Slobodana Miloševića. Kakva će sudbina Belorusije biti, ostaje da se vidi, postoji bojazan da će se desiti ono što se već godinama dešava širom sveta. Najverovatnija posledica koja bi usledila nakon pada trenutnog režima bi bila destabilizacija Belorusije i njeno ekonomsko razaranje, a sve u ime „demokratije“. Na kraju ostaje samo da se vidi kako će svoje karte u ovoj državi odigrati SAD i Rusija koja više ne deluje pasivno i za koju verujem da nije spremna da tako lako prepusti još jednu zemlju obojenoj revoluciji i američkoj „demokratskoj mašineriji“.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Александар Петровић – Аца Селтик, ваш и наш рокументарац

Ако музику схватиш као рутину, онда то није рокенрол Обично пред наступ ја мрзим цео свет. Није то зато...

Pitam se

Znaš, pitam se ponekad, kuda ide ovaj svijet. I šta to...

Патријарх Варнава – политика литија

У разговору са људима често можете чути приче како је важно, посебно у време тешкоћа одржати слогу и разумевање међу људима. Ако...

Jezivi prizori u kući porodice Kostić iz sela Sejace

U selu Sejace nadomak Bujanovca, četvoročlana porodica Kostić živi u teškim uslovima, na rubu egzistencije, bez stalnih primanja I bez ikakve finansijske...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?