Saturday, July 31, 2021
Aktuelno Narod reče i treba da teče – Kako je narod odbranio reke...

Narod reče i treba da teče – Kako je narod odbranio reke Stare planine?

Vreme koje je za nama donosi nam jednu radosnu vest. Rakitska reka ponovo teče obroncima Stare planine. To možda i ne bi bila senzacionalna vest da je država Srbija na vreme usvojila akt kojim bi se zabranila gradnja derivacionih minihidroelektrana u zaštićenim područjima. Nasuprot donošenju ovakvog akta, država Srbija kao da se potrudila da bude efikasna u izdavanju dozvola investitorima. Nakon velikog pritiska javnosti, a ponajviše zahvaljujući upornosti različitih ekoloških pokreta i građana, donet je akt kojim se zabranjuje gradnja u zaštićenim područjima. Ali, tu nije kraj lepim vestima. Pokrenuta je akcija vađenja cevi iz rakitske reke kojom je narod rešio da primeni rešenje kojim je država obavezala investitora da obustavi gradnju i izvadi cevi iz rakitske reke. Time se pokazuje da postoji grupa ljudi u Srbiji koja je razvila svest o neophodnosti aktivizma kojim će se boriti za više ciljeve. Sada ćemo u par rečenica objasniti šta je to dobro, a šta je ono što ne valja kod izgradnje derivacionih minihidroelektrana.
Dakle, da objasnimo najjednostavnije moguće kako funkcionišu derivacione minihidroelektrane. One koriste prirodni pad reka kako bi ga iskoristili za stvaranje električne energije kojom se zadovoljava određeni procenat neophodan za normalno energetsko funkcionisanje jednog društva. To jeste pozitivna činjenica koja je vezana za rad minihidroelektrana. Možemo postaviti pitanje kojim ćemo utvrditi ukupnu vrednost energije koja bi se na ovaj način dobila instaliranjem planiranih minihidroelektrana. Ta vrednost se procenjuje na između 3 – 5 % ukupne električne energije potrebne za normalno snabdevanje naše zemlje. Zašto ljudima onda smetaju ove minihidroelektrane? Da li oni ne vole svoju zemlju, pa zato ne žele da se proizvodi električna energija potrebna državi ili jednostavno vole da teraju inat? Ili se ipak, radi o nekim drugim stvarima, kao što su zaštita zaštićenih parkova prirode, ne/uključenost meštana kojih se tiču ta pitanja (tzv. pitanje lokalnog referenduma), kršenje ljudskih prava i sloboda, pravo na život biljaka i životinja, opstanak ekosistema? Da objasnimo ukratko šta je to što je loša strana ovog projekta. Prvenstveno se njime ugrožava cikličan ciklus funkcionisanja ekosistema, jer „guranjem reke u cevi“ mnoge biljne i životinjske vrste bivaju ugrožene, čak je moguće i da dođe do njihovog nestanka, a svi možemo da pretpostavimo šta to znači za životni prostor. Potom, šta reći o ljudima kojima su te rečice jedini izvor sa koga mogu da zadovolje svoje osnovne potrebe?!


Nedovoljno poučen ekološkim aspektom pitanja izgradnje minihidroelektrana, kratko bih se osvrnuo na nekoliko važnih pitanja koje takođe treba postaviti. Kako je moguće izdati dozvolu za gradnju u zakonom zaštićenom parku prirode? Selektivna upotreba pravnih normi je u ovom slučaju prosto nemoguća, zato što pravo mora da bude opšte, neselektivno i jednako za sve slučajeve, čak i ako se radi o vitalnom interesu države. Prosto znamo u kojim izuzecima pravila mogu biti prekoračena, tj. blokirana. To nije slučaj sa ovim pitanjem. Sve i da je u pitanju vitalni interes države Srbije, zašto onda u taj proces nisu uključeni lokalni meštani, javnost, struka i ostali akteri važni za donošenje takvih odluka? Valjda ideal demokratije na koji se svakodnevno svi pozivaju to podrazumeva. Kada sve ovo sagledamo, dolazimo do nekog zaključka da projekat izgradnje MHE nije sproveden na način na koji to radi bilo koja ozbiljna država.
Kada se pravo ne primenjuje u potpunosti, tj. kada dolazi do tzv. ogoljavanja pravnih normi, pogotovo u ovom sektoru politike, dolazimo do problema nedemokratičnosti, i još gore, do selektivnije primene prava. Pravo mora biti isto i za investitora i za meštane. Jer, znate kako kažu, pravilo je da onaj ko jednom prekrši zakon, ponavlja to i u bliskoj budućnosti kada mu se ponovo pruži šansa. Zato cela ova priča ima i jednu dobru stranu – sve ovo dovelo je do podizanja svesti o značaju aktivizma o ovom, kao i ostalim pitanjima slične prirode (seča šuma, problem otpada, zagađenja…). Ljudi različitih ideologija ujedinili su se oko ovog pitanja i ostavili nam nadu, da sve ovo moramo raditi, ukoliko mislimo da Srbija ostane prelepa, kakva od pamtiveka i jeste. Prirodu ne smemo posmatrati kao nešto što se plaća, iskoristi (pretpostaviti šta) i nastavi dalje, već kao nešto što ostaje našoj deci. I kada vidite decu kako se igraju u toj nekoj reci na nekoj od planina, znajte – USPELI SMO!

Izvori:

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Александар Петровић – Аца Селтик, ваш и наш рокументарац

Ако музику схватиш као рутину, онда то није рокенрол Обично пред наступ ја мрзим цео свет. Није то зато...

Pitam se

Znaš, pitam se ponekad, kuda ide ovaj svijet. I šta to...

Патријарх Варнава – политика литија

У разговору са људима често можете чути приче како је важно, посебно у време тешкоћа одржати слогу и разумевање међу људима. Ако...

Jezivi prizori u kući porodice Kostić iz sela Sejace

U selu Sejace nadomak Bujanovca, četvoročlana porodica Kostić živi u teškim uslovima, na rubu egzistencije, bez stalnih primanja I bez ikakve finansijske...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?