Svima nama je itekako poznato da fizička aktivnost ima veoma povoljno dejstvo na čitav ljudski organizam. Ali, ona ne pospešuje samo zdravlje čoveka, fizička aktivnost, takođe dovodi i do velikih spoljašnjih promena, koje se odražavaju kako na fizički izgled i držanje, tako i na postizanje samopuzadnja koje je prouzrokovano tim promenama. Onog trenutka kada je osoba zdrava, i puna samopouzdanja, čini se kako nema nijedne prepreke koja bi je zaustavila, i nijedan problem se ne čini nerešivim. Samo je potrebno krenuti. Početi se baviti nekom vrstom sporta, ili početi sa treninzima i trčanjem, sve to može promeniti nečiji život, a da svega toga osoba nije ni svesna.
Svakodnevnica u kojoj živimo puna je stresnih situacija i mnogih izazova, sa kojima se svako od nas suočava. Vreme u kojem živimo, brzina sa kojom se sve odvija, ostavlja malo slobodnog vremena za bavljenje nekim aktivnostima koje su za čoveka od velikog značaja. Upravo to nezadovoljstvo sa svojim životom, stres oko problema koji ne mogu da se reše, i strah da u životu neće uspeti da postigne i ostvari sve što je zamislio, stavlja čoveka u izuzetno tešku situaciju. Iz svega toga nastaje frustracija, a samim tim ona dovodi do agresije i agresivnog ponašanja. To se odražava na čitavo čovekovo okruženje, počevši od agresivnog ponašanja koje je usmereno prema prijateljima i porodici, preko radnog mesta na kojem se nalazi, pa sve do slučajnih prolaznika.
Nezadovoljstvo koje proizilazi iz raznih spoljašnjih i unutrašnjih ograničenja, čovek ne zna kako da kontroliše. Prepusti se osećanjima za koja zna da nisu dobra, ali jednostavno ne zna kako da ih kontroliše. Upravo tada, kada oseti kao da je čitav svet protiv njega, i kada se nakupi sva ta negativna energija mora pronaći neki filter, kroz koji će da izbaci sve ono što je negativno. Jedna od stvari koja pomaže u tome jeste upravo fizička aktivnost.
Samo sat vremena dnevno bavljenja nekim vidom sporta može da ostvari veliku promenu u nečijem životu. Sve ono što čoveka muči u tom periodu, za vreme treniranja se zaboravi, oslobodi se sve te loše energije, i počinje da razmišlja na pozitivan način. Trčanje je takođe jedna od jako dobrih aktivnosti, u toku koje se sagori veliki broj kalorija, a posle koje se čovek oseća mnogo bolje.
Pored toga što poboljšava čovekovu fizičku građu, čini ga jačim, fizička aktivnost, utiče i na njegove mentalne sposobnosti. Oslobađa od stresa, negativnih misli, i za tih sat vremena čovek se posveti sebi, i isključivo sebi. Ponekad je samo to bitno. Odvojiti vreme za sebe. Koliko god dan bio haotičan i stresan, posvetiti se sebi bar sat vremena u toku dana treba da postane obaveza, a ne stvar uživanja.
U toku vežbanja mnoge stvari se čine lakšim, a čovek dobije neku novu energiju i tada veruje kako je sve moguće završiti, kako ne postoji problem koji nema rešenje, samo je potrebno smiriti svoj duh i telo, i početi ispočetka.
Vežbanje možda ne rešava probleme direktno, ali u toku vežbanja prevaziđu se mnogi problemi, ali i dolazi se do nekih novih rešenja za neke stare, ali i nove probleme.
Samo je potrebno početi, i sve će polako dobiti svoj smisao.
