Wednesday, December 2, 2020
Nauka Društvene Mala škola za velike ljude

Mala škola za velike ljude

Na krilima filozofije Metjua Lipmana i jedna profesorka u Srbiji je poletela u avanturu istraživanja kritičkog mišljenja kod dece.
Sofija Manojlović je gimnazijska profesorka filozofije u Rumi. Nakon upoznavanja sa metodom Metjua Lipmana, odlučila je da ga i sama primeni. Naime, Lipman je primetio kod svojih studenata da im veoma dobro ide sama reprodukcija znanja, ali kada su upitani da iskažu svoje mišljenje, oni se zbune i često ne mogu da pronađu način kako.

„Isto to sam primetila i ja kod učenika za vreme skoro petnaestogodišnjeg iskustva kao profesor. Mladi ljudi sa izvanrednim rezultatima u školovanju, raznim priznanjima i diplomama, na apstraktna pitanja kao što je „Šta je sloboda?“ mučili su se da pronađu odgovor, nisu znali kako.“
Proučavajući rad Metjua Lipmana, shvatila je da je njegov metod zapravo metod kojim bi trebalo da se vodi svaki prosvetni radnik. To je metod u kome voditelj radionice nije u centru, već je puki interpretator onoga što čuje. Naime, njegov zadatak je da pratii atmosferu radionice i na osnovu odgovora učesnika postavlja dalja pitanja i usmerava tok rasprave.
Ističe da joj je žao što se filozofiranje često shvata u negativnom kontekstu i podvlači da filozofirati zapravo znači kritički misliti.
Smatra da decu ne možemo kriviti što su nesvesni sebe i svoje zrelosti. To zavisi od mnogo faktora: roditelja, okruženja koje može da bude veoma okrutno, ali u tom procesu ne može da se porekne ni uloga obrazovanja.
„Decu u školi učimo da je 2+2=4, ne učimo ih da 4 može biti mnogo toga.“
Kaže da su đaci naviknuti da nauče i zaborave, a da nisu naučeni kako da iskažu sopstveno mišljenje. U razredima ih je previše da bi se profesori posvetili svakome koliko je to potrebno. Iz tog razloga je odlučila da otvori školu „Filozofija sa decom“ za uzrast od 7 do 12 godina. Kaže da je veoma važno da se kod dece ovog uzrasta stvori baza za razvijanje kritičkog mišljenja, koje bi se razvijalo paralelno sa njima. Često sebi postavi pitanje u kakve će ljude izrasti deca koja su već sada toliko bogata duhom. Prema njenim rečima, za godinu dana rada primetan je napredak kod dece, više samopouzdanja, više slobode i zrelijih misli.
Na pitanje kako izgleda jedna radionica odgovara da se na svakoj obrađuje po jedna tema, na koju svaki od učesnika iskaže svoje mišljenje. Nekada se ta mišljenja poklapaju, nekada ne, ali cilj je da se dođe do što objektivnije i potpunije slike i da tako priđu što bliže istini.
Sveobuhvatna slika teme koja se obrađuje daje im širu perspektivu i slobodu da stoje iza stavova potkrepljenih argumentacijom. Ističe da deca priznaju sebi ukoliko nisu u pravu.
Ove godine novina u radionicama su i debate. Do sada je održano nekoliko i profesorka govori da su prošle veoma zadovoljavajuće. Stavovi su argumentovani, a deca su pokazala toleranciju i poštovanje prema drugačijem mišljenju.
One koji su skeptični u vezi toga da deca uopšte mogu kritički da misle, poziva da ih samo saslušaju.
„Deca vide istinu čisto i neokrnjeno, pa takve odgovore i daju. Ne smemo ubijati kritičko mišljenje kod deteta, niti ga potcenjivati, jer to vodi ka tome da oni postanu deo mase oprane od odgovornosti koja samo prati, nebitno gde.“
Potvrda njenog rada je i to da se radionice šire. Biće održavane i u Vrdniku.
Na svakoj radionici deca je iznenađuju svojim zrelim razmišljanjem, ali jedna priča joj se urezala u sećanje. Naime dečak je ispričao da voli da sluša jednu baku kako priča. Iako ponekad sluša jednu istu priču više puta, ta baka se smeje dok priča o svojoj prošlosti i tako oživljava uspomene na svoj život.
„On joj kroz slušanje tih priča dopušta da kroz uspomene bude srećna. Toliko ljudskosti u tako malom biću!“
Sa ciljem učenja ljudskosti i razvijanja empatije pored kritičkog mišljena, školica učestvuje i u humanitarnim akcijama.
Prošlo je nešto više od godinu dana od održavanja prve radionice, a ostaje samo nada da će se razvoju kritičkog mišljenja, paralelno sa empaijom i praktičnom inteligencijom posvetiti više profesora, učeni primerom Metjua Lipmana i ove profesorke.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

El Pibe

Dana 30.10.1960. godine u jednom telu rodila su se dva čoveka. Jedan se zvao Diego Armando, a drugi Maradona. Diego je bio...

U IME BG STUDENTARIJE

Uprkos svim tim pričama prethodnika i raznih očinskih saveta: od lika koji nikada nije studirao, komše koji je položio jedan jedini ispit,...

Beleška iz gradskog autobusa broj 50

U osvit ove noćiNešto duboko me teraDa zaboravim šta smeramI odam se sirovoj moćiAl me sudba kao keraIsprebija i isteraNa put kojim...

Podeli radost – Srcem uz Srce Srbije

HUMANITARNA AKCIJA ZA BOŽIĆNE PAKETIĆE DECI SA KOSOVA I METOHIJEOSMEH ZA KOSMET 2020 Srpska omladina i studenti okupljeni...

POSLEDNJI KOMENTARI

Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?