Jedan od velikih problema koji je postojan u današnjoj Srbiji jeste upravo tzv. ,,Odliv mozgova”.
Naime, kada ovo kažemo mislimo na migracije čiji glavni akteri bivaju pripadnici mlađe populacije. Pod pripadnicima mlađe populacije svrstavamo pre svega lica koja su navršila osamnaestu godinu života, ali i starije od njih, koji su kao takvi kategorija lica najpodložnija odlasku iz zemlje.
Koji su razlozi koji dovode do ovakvog scenarija?
Lista ovih razloga nije mala, ali navešću samo neke od njih. U prvom redu, nemogućnost zapošljenja dominira kao najvažniji faktor i ujedno je najjači motiv mladom čoveku da napusti našu državu i pođe u ,,beli svet”. Naime, nakon diplomiranja javlja se onaj čuveni problem – šta raditi sada, na koja vrata pokucati.. I najčešće se događa to da većina vrata bivaju zatvorena. Ili nije neophodan novi radnik, ili je broj radnih mesta popunjen. To sve, složićete se, nije baš najsvetlija i najpozitivnija pojava sa kojom se čovek, pogotovo mlad, može susresti. Upravo to nagoni čoveka da krene u drugu državu, nadajući se da će tamo naći adekvatno zapošljenje koje će mu pružiti zaradu dostojnu čoveka kao živog bića.
Kao sledeći razlog – tu bismo mogli navesti niske plate. Niske plate ili u nekim slučajevima ,,minimalac” često je okidač koji u mladoj osobi stvori želju da promeni svoju okolinu. Plate koje su egzistentne i realne nisu baš na zavidnom nivou, i kada se na kraju meseca svede računica, rezultati su često poražavajući. Isplatiti sva dugovanja prema državi, ispuniti svoje građanske dužnosti – i suma novca koja će vama ostati je minorna! Naravno, valja biti objektivan. Nije sve tako crno, u izvesnim sektorima zarada može biti itekako pristojna, kao što je primera radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, pravosuđe, zdravsto i ostale relevantne grane u javnom sektoru.
Međutim, da bi mlad čovek, neko ko je tek diplomirao, uopšte stigao do tog nivoa- neophodno je puno napornog rada i vremena. Zato se postavlja pitanje, šta raditi do tada? Da li je to sve vredno tolikog vremena? I odgovor često biva migracija u drugu državu.
Neizostavno ću spomenuti i to da pogrešan sistem vrednosti postoji kao jedan od razloga koji navode mladog čoveka da napusti Srbiju. Naime, često smo putem raznih sredstava informisanja slušali o svetski uspesima naših mladih matematičara, pravnika, naučnika. Međutim ono što treba napomenuti jeste da medijski prostor koji oni dobijaju je apsolutno mali! Umesto toga, medijski prostor dobijaju starlete i kriminalci, i njihov ljubavni život (ako takva pojava uopšte može imati element ljubavi u sebi). Upravo ta destruktivna pojava ne uliva poverenje mladima koji su dovoljno zreli, i sve to na kraju bude kap koja preliva čašu i ishod je jasan. Pasoš je na stolu, i traga se za državom koja nudi povoljne poslove i mogućnosti.
Sve ovo nije definitivno nešto čime se možemo pohvaliti. Mladi ljudi su budućnost svake države, pa i naše. Kada dođe do generacijske smene – upravo je mlad čovek taj koji će preuzeti sav teret ove države na sebe i svoja pleća. Mi svi kao jedna velika zajednica, kao jedan narod moramo biti složni kako bismo otklonili ovakve probleme i učinili državu boljom. Posmatrano iz realnog ugla, stvari nisu baš najsjajnije, ali na nama je da se potrudimo, uložimo svu u energiju u promene koje se mogu dogoditi. Za kraj ću napomenuti.. Promene su moguće, ali upravo sve zavisi od nas samih!
