Friday, October 15, 2021
Sport FK Crvena zvezda – „Mnogo više od prijatelja, mnogo manje od ljubavi“

FK Crvena zvezda – „Mnogo više od prijatelja, mnogo manje od ljubavi“

Pre 10 godina kada bi upitali bilo kog čoveka u Srbiji da li će Zvezda ikada zaigrati ponovo u Evropi, da li će se popularna „mušema“ zavioriti na Marakani, svaki iole razborit čovek bi sa negiranjem odmahnuo glavom i podsećao bih se starih dana kada je Zvezda bila strah i trepet.

Raznorazni igrači su se nizali kao na traci, neprovereni stranci, povratnici koji su svoje najbolje godine utrošili sedeći na klupi u kojekakvim ekipama iz donjeg doma zemalja koje su poznate po svemu osim po fudbalu, a na kraju i oni dobro poznati „tatini sinovi“ koji ni sami ne znaju kako su dobili zvanje „profesionalnog fudbalera“  – Samo su neki od bivših Zvezdinih igrača s kraja prve i početka druge decenije 21. veka.

Tračak nade se dogodio sada već davne 2012. godine kada je ekipa na čelu s Aleksandrom Jankovićem bila na korak od dugo čekanog igranja u Evropi, međutim, Bordo i Nikola Maksimović su se isprečili i izbacili Zvezdu. Bez obzira na ispadanje nakon penala u 93. minutu, mogla se primetiti euforija među navijačima „crveno-belih“, uz osmeh se na ulicama moglo čuti: „Naša Zvezda se vraća“.
Kao što obično biva, hladan tuš je usledio već naredne godine kada je ekipa Černomoreca „objasnila neke stvari“ i vratila Zvezdu kući.

Kada je na mesto šefa stručnog štaba došao Vladan Milojević, malo je ko mislio da će imati bilo kakav uspeh na toj poziciji. Nekolicina ga je smenjivala i već tražila pogodne zamene, dok ih je Vladan polako ali sigurno negirao.

Sitnim koracima, s Malte, preko Kazahstana, potom Češka i poslednja stanica pre Švajcarske i žrebanja, bila je Rusija. Florijana, Irtiš, Sparta i Krasnodar su jedan po jedan morali svojim kućama nakon duela sa Crvenom zvezdom.

Nakon 2008 godine, došlo je vreme za nov pokušaj u Evropi. Ovoga puta granica je pomerena, te je Zvezda uspela da se kvalifikuje u narednu rundu takmičenja, miljenici navijača su postali Radonjić, Boaći, Borjan…

Ko bi rekao da će ovo samo biti uvod u sve ono što sledi?

Milojević je potom uveo Zvezdu i u grupnu fazu Lige Šampiona, po prvi put u njenoj istoriji (Otkad se igra ovakav sistem takmičenja). Zvezda je na trenutke pokazivala zašto je bivški prvak Evrope i sveta, a nekada bi pokazala i zašto godinama nije igrala u Evropi.

Apetiti su rasli, svi su želeli još više, želeli su da pomere tu granicu i od ekipe koja ispada od Kairata, došlo je do ekipe kojoj je sve osim igranja Lige Evrope – neuspeh.
Ulaganja, skupa pojačanja, skupe prodaje, Marko Marin… Sve sa samo jednim ciljem – Još jedna sezona u Evropi.

Magični Milojević je i to ispunio, zaigrali su ponovo u Ligi Šampiona, ponovo se mušema zaviorila na našem stadionu, ponovo smo bili „Evropska Zvezda“ u očima mnogih ljudi širom sveta.
Ovoga puta se čak i ona granica pomerila, Zvezda je bila na korak od trećeg mesta u grupi, ali…

Uvek postoji ono ali koje stvara problem i odvaja one „bolje“ i lošije Evropske klubove. Ovoga puta, Zvezdi se mora pripisati epitet lošijeg kluba.

Nakon što je ostvario pozamašnu prednost nad najbližim rivalom, Milojević je odlučio da napusti klub i mesto šefa struke prepusti legendi Crvene zvezde, Dejanu Stankoviću. Euforija, ponovo su svi srećni, Deki se vraća kući! U isto vreme, osim euforije, dolazi i strah, on je amater u ovom poslu, da li će ispuniti očekivanja?

Krenule su zimske pripreme, svi mediji su bili prepuni hvale upućene Stankoviću, igraju brz, direktan fudbal, sebe je prozvao Misterom, vidi se da je „pekao zanat“ kod Murinja. Za novu titulu niko nije mario, sve su oči bile uprte u derbi a onda i u ono čuveno leto gde se „Žito odvaja od kukolja“, kada slede utakmice koje život znače. Tako je, misli se na Evropska takmičenja.

Stanković je dobio sve na tacni, kako bi se popularno reklo.
Premoćan tim sa izuzetno jakom klupom, rezervni tim Crvene zvezde je mogao komotno da se takmiči u Ling Long ligi i verovatno bi bio u gornjem domu iste. Dovoljno govori činjenica da je Grafičar, razvojni tim Zvezde, bio drugoplasirani tim Prve Lige Srbije.

Došao je i derbi, sve oči su bile uprte u to kako će Mister odigrati… Sve što smo dobili je rezultat od 0:0 i jedan od najgorih večitih derbija ikada odigranih. Bez ideje, bez žara, bez borbe.
Ubrzo je stigao i drugi derbi, ovoga puta u kupu Srbije, malo je reći da je Savo Milošević odučio od fudbala Mistera i time stavio prst na čelo svakog navijača Zvezde, da li je Stanković pravi trener za Zvezdu?

Negodovanje, previše pitanja se postavljalo, koliko zapravo on može na klupi Zvezde? Da li može da obezbedi još jedno takmičenje u Evropi, da li može konačno da pobedi Partizan?
Previše pitanja, premalo odgovora.

Usled korona virusa, format takmičenja u Evropi se izmenio, Stanković je imao znatno lakši put gde je morao da dobije samo 3 utakmice da bi osigurao bar Ligu Evrope.

Veliku ulogu u njegovom putu je odigrao i „sjajni“ sportski direktor, s obzirom na to da je Milan Rodić jedini levi bek u ekipi, dok na mestu desnog beka igra univerzalni Marko Gobeljić. Odbrana je na trenutke bila u rangu takmičenja u ligi Evrope, a na trenutke u rangu Srpske lige Zapad.

Napad je čak bio lošiji i od nivoa odbrane Srpske lige, oni bi mogli da se pozabave i „potuku“ s nekom Zonskom ligom. Međutim, struka je verovala da pojačanja nisu potrebna. Maleni Garsija, preskupo pojačanje je bio van 18 igrača, Vulić je na izlaznim vratima iako je bio bolji od svih na njegovoj poziciji… Dok se celo leto pričalo o prodaji Željka Gavrića.

Prvo kolo je donelo utakmicu protiv amaterskog tima s Gibraltara, gde je sve osim pobede od nekoliko golova razlike bilo sramotno. Nakon prolaza, na red je došla Tirana. Nesigurna igra, prolaz od 1:0 na mišiće, sreća je ovog puta pogledala Crvenu zvezdu. Nastavilo se zapitkivanje, koliko Stanković može?

Kobno je bilo treće kolo i uvek neugodna Omonija, nakon greške Borjana su poveli, onda je Ivanić poravnao i tako se otišlo na pauzu. Omonija je već bila ozbiljno poljuljana, pravo pitanje je zašto Stanković nije rekao igračima da krenu napred i dokrajče protivnika u maniru bivšeg Evropskog šampiona?
Ono što smo videli je kukavički potez, povlačenje i čekanje penala. Dovoljno govori činjenica da je umesto ofanzivnog veznog, deset minuta pre kraja meča ušao Jovančić, defanzivni vezista koji nije igrao takmičarsku utakmicu nekoliko meseci.

Zašto Stankoviću da se branimo od Omonije? Zašto da budemo kukavice kada smo za 3 klase bolji od njih?

Došlo se do penala, ona sreća koja je pratila Zvezdu prethodnih godina, kao da je namerno okrenula leđa zbog kukavičkih poteza i povlačenja u onim trenucima kada je moralo da se napada.

Ko je kriv? Stanković, Mrkela, ostali stručni štab? Ne, svi su uprli prst u najnovije pojačanje Falćinelija, igrača koji je ni kriv ni dužan morao da šutne penal.
U prvenstvu je Zvezda za 4 klase ispred svih, što se moglo videti iz rezultata, olako su padali sve ekipe.

Sa druge strane brda, dok je Zvezda gazila, Partizan je u svakoj utakmici imao grč i nije mogao da pokaže zašto je jedan od najvećih klubova u Srbiji. Poraz od Novog Pazara, onda i od Vojvodine, slab prelazni rok, blede partije u Evropi… Sve je ukazivalo na to da će ove godine Zvezda ispratiti Partizan sa minimum 3 gola u mreži.

Zvezda je u četvrtom kolu dobila duel sa Araratom, Jermenskim predstavnikom u Evropi. Da li i ovde treba da postoji strah od mogućeg ispadanja, ovog puta od Jermenaca? Ili bi pak trebali da dobiju 4 gola u mreži i odu kući.

Ponovo odbrambena igra Zvezde, dva gola postignuta pukom srećom, onda primljen gol i 15-20 minuta u strahu od Jermenaca… Šta je ovo, da li je to „Evropska Zvezda“ kojoj težimo? Strah od Ararata, strah od Omonije…

Kao kruna svega, došao je i taj večiti derbi, dva najbolja igrača Zvezde, Kanga i Ivanić u odsustvu zbog korone, Gavrić na poziciji na kojoj je neprimetan… A u odbrani Eraković, fudbaler koji je naprasno dobio šansu.

Već u početnim minutima, video se nedostatak utakmica kod Erakovića i ponovo pitanje upućeno Stankoviću, zašto se igrač kali na ovakvim utakmicama, dok u nekim slabijim utakmicama nije čak ni na klupi? Da li to Stanković namerno minira Zvezdu ili je pak genije, kog nažalost niko ne shvata?

Još jedan slab derbi, još jedan nerešen rezultat i ponovno nezadovoljstvo širom publike u Srbiji. Dokle više ovako? Šta to koči ove momke da pokažu svoj puni potencijal i postanu ono što su nekad bili, najbolji klub na Balkanu?

A nakon svih pitanja upućenih Stankoviću, on izađe na meč s Hofenhajmom u formaciji 3-4-2-1, popularni Katanaćo koji je igrao celog svog života i u 90 minuta se taj isti Stanković koji je strahovao od Omonije, od Ararata pretvori u nekakvog Marčela Lipija i podari svim navijačima nešto što će pamtiti. Bez obzira na poraz od 2:0 u ovoj utakmici, ko god je odgledao ovu utakmicu nije smeo da bude nezadovoljan, već naprotiv, veoma ponosan na ovaj tim.

Sad se vraćamo na naslov ovog teksta, zašto je to Zvezda – mnogo više od prijatelja a mnogo manje od ljubavi?

Bez sumnje je to da je Zvezda već neko vreme ubedljivo ispred svih klubova u Srbiji, što pokazuje rezultatima i time da joj niko nije ni blizu. Partizan je jedini tim koji Zvezda ne može da savlada, međutim, on se sapliće na mnogo manjim stepenicima pa je borba za titulu već rešena nakon 10 kola.

Dok s druge strane, Zvezda u Evropi ima funkciju „topovskog mesa“, tima koji služi svima za popravljanje gol razlike. Ovde postoji mnogo faktora koji se kriju iza tih misterioznih bledih partija u Evropi, počevši s vrha piramide. Da li je to neki dugoročni plan, što je malo verovatno? Da li je ovo samo nesposobnost ljudi koji su na visokim pozicijama… Ostaje nam da saznamo.

Ponovo će ostati ona floskula, „Previše je pitanja, a premalo odgovora“.
Jedno je sigurno, ukoliko „Mister“ nastavi da igra ono što ga je učinilo legendom Intera, onda se možda i možemo nadati nekakvom napretku. Osim što taj napredak mora biti propraćen i adekvatnim pojačanjima na pozicijama koje škripe.

 
Kako bi rekao Ljuba Tadić, „Nema velike ljubavi bez velike radosti, ali i bez velike patnje. E, to vam je Crvena zvezda“.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Уметност и борба за нову цивилизацију или васпитна уметност?

Уметност је много ужи појам од самог појма културе, борба за културни простор представља једно од виталнијих поља утицаја при управљању самом...

Годишњица Покрета несврстаних

Ове године се навршава 60 година од прве конференције покрета несврстаних у Београду која је била „камен темељац“ за међусобну економску и...

Тајванско питање – ново жариште или вечни пламен

Последњих дана домаћи и страни медији извештавају о великој напетости између Кине и Тајвана, наводећи да је тренутна ситуација најозбиљнија у претходних...

Цена гаса – шта се догодило?

Цена гаса на европском тржишту односно на холандском ТТФ чворишту у октобру (06. 10. 2021.) достигла је цену од 1936 долара за...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?