Friday, October 15, 2021
Politika Vijеće naroda Republike Srpske: ustavni položaj i praksa

Vijеće naroda Republike Srpske: ustavni položaj i praksa

Svedoci smo da se u javnosti Republike Srpske sve češće spekuliše o tome kako bi upravo naredna 2021. godina mogla biti „godina u znaku novog Ustava Srpske“ što je više nego dovoljan razlog da se osvrnemo na aktuelni ustavnopravni položaj Republike Srpske. Centralno mesto u otvaranju entitetskih ustavnih pitanja svakako zauzima pitanje uređenja institucije koja nosi naziv Vijeće naroda Republike Srpske a koja zajedno sa Narodnom skupštinom Republike Srpske vrši zakonodavnu vlast.

U pozitivno zakonodavstvo Republike Srpske, ova institucija uvedena je 2002. godine ustavnim amandmanom LXVII na postojeći entitetski Ustav. Svoje ishodište ovaj amandman nalazi u dve godine ranije donetoj, Odluci Ustavnog suda BiH o konstitutivnosti naroda, kojom se zahteva od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske (RS), da izmene svoje ustave kako bi se osigurala puna ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda na čitavom području BiH. Upravo je ova kontroverzna odluka Ustavnog Suda BiH predstavljala političku i ustavnu prektretnicu koja je najavila regresivne trendove u daljem pravnom razvoju države i njenih entiteta.Visoki predstavnik za BiH koji nije bio ovlašćen da de jure vrši promene Ustava kroz amandmane, na nezakonit način je ipak posegao za istim. Naime, na njegovo insistiranje formirane su multietničke ustavne komisije pri entitetskim zakonodavnim telima a zatim su političke stranke bile prinuđene da se usaglase oko paketa pravila koje je trebalo ugraditi u ustavne amandmane u oba entiteta. Domaća emanentna stručna javnost i intelektualna elita oštro kritikuju ovakvu faktičku promenu Ustava kvalifikujući takvo ponašanje kao udžbenički primer pravnog nasilja. Ovim činom smo došli do jedne paradoksalne situacije u kojoj aktuelni Ustav ima više amandmana nego li sopstvenih  članova! Profesor Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu Radomir Lukić sa pravom smatra, kako su pri tome i sami ustavni amandmani izgubili svoj smisao jer je trebalo da budu samo dopuna Ustavu, a ne sredstvo njegove promene.

Ovog meseca navršava se dvadeset pet godina od potpisivanja seta Dejtonsko-pariških sporazuma (Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i njegovih jedanaest aneksa) koji su prvenstveno imali za cilj zaustavljanje rata u Bosni i Hercegovini i stvaranje trajnih i održivih institucija u entitetima i na zajedničkom nivou države. Aneks 4 Dejtonskog sporazuma predstavlja Ustav Bosne i Hercegovine dok su izvorni ustavi entiteta Federacije BiH i Republike Srpske zadržani ali uz izvesne korekcije i dodatna prilagođavanja. Prema tome, izvorni tekst Ustava Republike Srpske iz 1992. godine, predviđao je da ustavotvornu i zakonodavnu vlast vrši Narodna skupština u čijem se sastavu obezbeđivala  što srazmernija nacionalna zastupljenost. Za razliku od njega, Ustav entiteta Federacije BiH je još 1994. godine, predvideo dvodomni Parlament koji čine Dom naroda i Predstavnički dom. 

Intervencija Visokog Predsavnika dovela je do toga da pored Narodne skupštine Republike Srpske zakonodavnu vlast obavlja i Vijeće naroda. Sastav ovog tela i obim nadležnosti koje ono obavlja ne daje nam za pravo da ga nazivamo gornjim domom ili da se npr. gradi paralela sa Domom naroda u Federaciji BiH. Vijeće naroda Republike Srpske, dakle, ne učestvuje u postupku donošenja zakona, propisa i drugih akata sa Narodnom Skupštinom već vrši kontrolu izglasanih zakona, propisa i akata radi utvrđivanja da li se izglasanim zakonom ili aktom ugrožavaju vitalni nacionalni interesi konstitutivnih naroda. Vijeće ima dvadeset osam delegata i to po osam iz svakog konstitutivnog naroda (srpskog, hrvatskog i bošnjačkog)  i četiri delegata iz reda Ostalih.

U praksi, rad i funkcionisanje Vijeća naroda tokom ovih dvadesetak godina pratilo je mnogo kontroverzi i optužbi. Tako se kao glavna zamerka primarno navodi to da ovo telo najčešće služi kao svojevrsni poligon bošnjačkoj političkoj eliti u Republici Srpskoj da destruktivno i opstruktivno deluje. Ovdje se prvenstveno misli na 2009. godinu kada zbog blokade bošnjačkih delegata u Vijeću naroda, paket od trideset ustavnih amandmana nikada nije uvršten u Ustav. Suština je u tome da prema sadašnjem Ustavu R. Srpske, o njegovoj izmeni ili novom dokumentu ravnopravno odlučuju i Narodna skupština i Vijeće naroda odnosno da je za bilo kakvu promenu neophodna i natpolovična većina u Vijeću naroda Republike Srpske. Bošnjački delegati čak i ne kriju da bi podržali promenu Ustava ukoliko bi te izmene išle u smeru da poput Doma naroda u FBiH, i Vijeće naroda dobije ingerencije da razmatra sve zakone i propise. 

Odluka kluba Bošnjaka u Vijeću naroda da ove godine pokrenu vitalni nacionalni interes na rebalans budžeta Srpske kao i njihova najava da će isto postupiti zbog odluke Skupštine da uvede vanredno stanje zbog epidemije virusa korona, podstakla je oštru diskusiju među vodećim političarima u entitetu Republika Srpska. Tako je srpski član Predsjedništva BiH, Milorad Dodik ocenio kako je ovaj organ izmišljen da bi bio kočnica Republici Srpskoj te da je ono anti-dejtonska kategorija koja ne postoji ni u Ustavu BiH niti u Dejtonskom sporazumu. Prema njegovim riječima, kroz promenu Ustava Republike Srpske, koja se priprema, treba ako ne eliminisati Vijeće naroda iz parlamentarnog života, a onda bar dramatično smanjiti mogućnost da se na ovaj način onemogućava rad najvišeg organa vlasti. U prilog tezi da klub Bošnjaka politikantski pristupa ovom pitanju govori i izjava jednog od delegata kluba Srba u Vijeću naroda Pera Petrovića koji je naglasio kako su Bošnjaci u četvorogodišnjem mandatu čak trideset i tri puta pokrenuli pitanje povrede vitalnog nacionalnog intresa ali da Ustavni sud Republike Srpske nije kao opravdano prihvatio nijedno što govori da njihov cilj nije bio ništa drugo nego da se uspori donošenje zakona u Republici Srpskoj. Njegovu konstataciju potvrdila je i Nada Tešanović, predsedavajuća Vijeća naroda i delegat hrvatskog naroda, naglasivši kako je “pokretanje mehanizma zaštite i na akte za koje nije bilo realnog osnova, nažalost, njihova (bošnjačka) ustaljena praksa”. 

Ne treba sporiti legitimne težnje predstavnika bošnjačke zajednice u Republici Srpskoj da u dozvoljenim granicama javnog poretka a kroz postojeći institucionalni sistem, pronađu najbolji okvir u kojem će uživati svoja prava ali ne treba ni poricati činjenicu da je stvaranje ovog tela bilo snažno obojeno potrebama jednog političkog trenutka čiji je cilj prvenstveno bio da se entiteti remodeliraju u korist veće centralizacije Bosne i Hercegovine. Političke mere i državotvorna rešenja koja bi išla u pravcu razrešenja ovog pitanja ne smeju da sadrže ukidanje Vijeća kao opciju budući da je ono danas ustavna kategorija pa bi svaki takav zahvat bio rizičan. Sa druge strane, ne sme se dozvoliti ni to da zbog samovolje nekoliko pojedinaca trpe obični građani. U svakom slučaju, pitanje ustavnog konstituisanja Republike Srpske tek dolazi na dnevni red pa će oni koji donose ključne političke odluke u entitetu imati priliku da kroz jedan oprezan prilaz problematici a u demokratskoj i fer atmosferi suoče svoje argumente i donesu najbolje odluke za svoje građane.

Literatura: 

  1. Antić Č., Kecmanović N. (2016): Istorija Republike Srpske, Nedeljnik, Beograd
  2. Grupa autora (2018): Subverzija dejtonskog sistema, Predstavništvo Republike Srpske u Beogradu
  3. Provedba jednakopravnosti: Odluka o konstitutivnosti naroda u Bosni i Hercegovini. 

Preuzeto: https://www.crisisgroup.org/bs/europe-central-asia/balkans/bosnia-and-herzegovina/implementing-equality-constituent-peoples-decision-bosnia-herzegovina

  1. Zarobljenici sopstva i “ohaerizma”, ili zašto je pod hitno potreban novi Ustav Republike Srpske.

Preuzeto: http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/zarobljenici-sopstva-i-ohaerizma.html?alphabet=l

  1. Ustav Republike Srpske. Preuzeto na: https://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/ustav/lat/ustav_republike_srpske.pdf
  2. Sajt Vijeća naroda Republike Srpske: https://www.vijecenarodars.net/index.php
  1. U 5/98 Djelimicna odluka III – Ustavni sud BiH. 

Preuzeto: http://www.ustavnisud.ba/dokumenti/_bs/u-5-98-12209.pdf

  1. Karan: Konstitutivnost naroda na nivou BiH i entiteta – opasan politički princip. Preuzeto:https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=390834
  1. Lukić: Ustav Republike Srpske može da izdrži probu vremena

Preuzeto: https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=328116

  1. Pečat: Novi ustav Republike Srpske.

Preuzeto: https://www.youtube.com/watch?v=fHrpA_U_ZLs

  1. Додик: Учинити све да буде укинуто Вијеће народа

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=388598

  1. BOŠNjACI U OVOM MANDATU 33 PUTA POKRENULI VITALNI NACIONALNI INTERES

http://www.srna.rs/novosti1/615154/bosnjaci-u-ovom-mandatu-33-puta-pokrenuli-vitalni-nacionalni-interes.htm

  1. Tešanović: Klub Bošnjaka će nastaviti sa uobičajenom praksom

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=284147

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Уметност и борба за нову цивилизацију или васпитна уметност?

Уметност је много ужи појам од самог појма културе, борба за културни простор представља једно од виталнијих поља утицаја при управљању самом...

Годишњица Покрета несврстаних

Ове године се навршава 60 година од прве конференције покрета несврстаних у Београду која је била „камен темељац“ за међусобну економску и...

Тајванско питање – ново жариште или вечни пламен

Последњих дана домаћи и страни медији извештавају о великој напетости између Кине и Тајвана, наводећи да је тренутна ситуација најозбиљнија у претходних...

Цена гаса – шта се догодило?

Цена гаса на европском тржишту односно на холандском ТТФ чворишту у октобру (06. 10. 2021.) достигла је цену од 1936 долара за...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?