Demokratija. Pojam koji možemo čuti veoma često u svakodnevnom govoru. Šta on zapravo predstavlja, i zašto se mnogi baš pozivaju na njega? Demokratija je politička orijentacija koja favorizuje vladavinu naroda, a datira još iz davnih vremena. Upravo je narod taj u čijim se rukama nalazi celokupna vlast nad državom u kojoj živi.
Naša država je demokratska i moderno uređena, i ona kao takva prati razvoj modernih zemalja širom Evrope, ali i sveta. Prateći taj razvoj, nosioci naše vlasti želeli su stvoriti jednu demokratsku državu u kojoj će dominirati vladavina prava.
Međutim, pored vladavine prava, kao neizostavan element napomenućemo – ovde mora da postoji i vladavina naroda. Upravo građani Republike Srbije na parlamentarnim i drugim izborima, svojom slobodnom voljom biraju predstavnike koji će zastupati njih i njihove interese. Dakle, reč je o poverenju koje građani imaju u narodne poslanike, jer oni njima zapravo veruju, i smatraju da će ti isti poslanici raditi u interesu naroda koji ga bira. I to tako treba da bude, jer polasnici sa pravom nose naziv NARODNI. Znači da je njihov nadređeni, zapravo, celokupan narod, i niko drugi.
I upravo svaka aktivnost narodnih poslanika treba da bude usmerena u ostvarivanju interesa i preduzimanju akcija koje su isključivo korisne za građane. Donošenje zakona i drugih bitnih odluka na najvišim nivoima isključivo mora da bude u skladu sa kulturom, etikom i moralom određenog društva. Sve suprotno od toga je jasan pokazatelj da su nečiji interesi pretežniji od interesa građana, i onda se može postaviti pitanje da li je zapravo neko narodu okrenuo leđa? Da li je to neko, zarad nekih drugih interesa izdao to poverenje koje je u prvom redu dobio od tog istog naroda? U takvim situacijama dolazi do nezadovoljstva jer ljudi smatraju da su nasamareni. I ne samo to, njihove želje i htenja su neostvareni, što može kulminirati u zaista ogromno nezadovoljstvo. A kada se kod naroda pojavi nezadovoljstvo koje poprima itekako velike razmere, tada može doći do nemira u državi, protesta, podrivanja društveno-uređene zajednice. A to nikome niti je cilj, niti je u interesu, jer takve stvari samo nazaduju državu, i umesto da postane moderna, stabilna i razvijena, ona se vraća u primitivne okvire.
Da do toga ne bi došlo, poslanici MORAJU imati sluha za htenja građana, za njihove želje i stavove i ideje, i samo tako obezbediće kako uspešan razvoj i napredak, tako i sebi šansu da na sledećim izborima opet dobiju glas i poverenje građana.
