Koliko je zapravo fudbal bitan za ljude u svetu? Ukoliko pogledamo Englesku koja je kolevka fudbala, tamo je ova igra ispred svega. Kod nas u Srbiji je sve manja zainteresovanost za fudbal, kako zbog loših igara nacionalnog tima, isto tako i zbog lošeg vođenja fudbalskih klubova.
Šta ako odemo malo na sever i pogledamo zemlju poput Islanda? Koliko se ljudi, izuzev fanatika, zapita kako funkcioniše jedan KR iz Rejkjaviika, FH iz Hafnarfjordura, pa čak i IBV, koji je pre nekoliko godina igrao protiv Crvene zvezde?
O tome razgovaram sa jednim fudbalerom, a reč je o povremenom reprezentativcu Islanda Kristjanu Flokiju.
– Za početak, predstavite se našim čitaocima.
Moje ime je Kristjan Floki. Imam 25 godina i trenutno nastupam za KR iz Rejkjavika. Izuzev Islandske lige, igrao sam po celoj Skandinaviji. Takođe se mogu pohvaliti i činjenicom da sam odigrao šest utakmica za nacionalni tim moje zemlje. Do sada sam uspeo da osvojim četiri titule u nacionalnom prvenstvu.
– Najveći i najpoznatiji klub gde ste igrali je Kopenhagen. Kakve utiske nosite iz jednog tako velikog kluba?
Da, bio sam tamo tri godine, od svoje 17. do svoje 20. godine. Stvarno mi se svidelo sve tamo, naučio sam mnogo od trenera i saigrača, a svaka stvar u vezi tog kluba je na zavidnom nivou. Ali, kao što rekoh, tada sam imao samo 20 godina i nisam se osećao dovoljno spremnim za tako veliki klub, pa sam odlučio da odem.
– Posle Kopenhagena, vratili ste se u “svoj” FH, koji je odmah nakon Vašeg dolaska osvojio titulu. To. Da li je to bila Vaša prva titula u svetu fudbala?
Zapravo ne. Svoju prvu titulu sam osvojio sa 17 godina sa FH-om, pre nego što sam otišao put Danske. Te sezone sam odigrao samo dve ili tri utakmice, ali i dalje se titula računa. Kada sam se 2015. vratio u FH, tada sam osvojio svoju drugu titulu, a onda i treću odmah sledeće godine.
– Kolika je bila Vaša uloga u tim pohodima na dve vezane titule? Da li ste bili vođa svoje ekipe, jer prema sajtu “Transfermarkt”, Start iz Norveške je za Vaš transfer platio čak 300.000 evra.
U prvom, odnosno mom drugom pohodu na titulu 2015. godine, moja uloga je bila veoma velika iako statistika ne kaže tako, tako da sam 2016. morao mnogo više da radim da bih osigurao poziciju u timu. Tu godinu (2016.), završio sam sa osam golova i šest asistencija na 19 utakmica u prvenstvu. Dok sam 2017. počeo sa osam golova na prvih 12 utakmica, polovinom te sezone sam otišao u Norvešku, tačnije u klub IK Start, za nešto više od 300.000 evra.
– Odlična statistika u 2017. godini. Kako je bilo u Norveškoj, tamo se niste dugo zadržali?
Početak u Norveškoj je bio sjajan. Odmah smo ostvarili promociju u najviši rang, ali pred početak sezone sam osetio da je klub napravio veliki broj promena – doveli smo 16 novih igrača i novog trenera. A onda, početkom sezone se ispostavilo da to ne donosi uspeh, jer smo vezali šest ili sedam poraza i trener je otišao. Nakon toga, imao sam veliku svađu sa sportskim direktorom i tražio sam odlazak. Tada sam se okušao i u Švedskoj.
– Sada ste ponovo kod kuće u KR-u. To je najveći klub u zemlji, zar ne? Takođe, ove sezone igrali ste i utakmicu u Ligi Evrope protiv Flore gde ste nažalost poraženi, ali Vi ste uspeli da date gol za svoju ekipu.
Rekao bih da je KR istorijski najveći klub u zemlji, ali, takođe, naši klubovi ovde rastu iz dana u dan sve više. Ove godine imamo lošu sezonu i nismo najbolje rangirani, tako da ne bi bilo baš pravedno da kažem da smo najveći.
– Koliko je fudbal na Islandu popularan kao sport? Da li je Eura 2016. godine, kada je Vaš nacionalni tim imao sjajan rezultat, bila tačka u kojoj je fudbal postao značajno popularniji?
Fudbal je ovde najzastupljeniji sport. Nažalost, naša liga nema previše gledalaca na tribinama. Dok, kada su u pitanju utakmice nacionalnog tima, uvek je sve puno i traži se karta više.
– Kakav je život, odnosno može li se živeti od fudbala?
Rekao bih da smo polu-profesionalni, ali da, mogu živeti od fudbala. Samo, ove godina je virus korona doneo znatne promene u celoj zemlji.
– Koliko je pandemija virusa korona uticala na život?
Bili smo jako razočarani kada je fudbalska sezona otkazana nakon 17 utakmica (22 utakmice se igraju). Ipak, morali smo da razumemo i prihvatimo svaku odluku koju je Vlada donela, jer su u pitanju ljudski životi. Trenutno je na snazi mera prema kojoj ne sme biti više od 10 ljudi na jednom mestu.
– Kako su ljudi prihvatili sve to? Kakve je promene ovaj virus doneo?
Jeste, ovde se dosta toga promenilo. Mnogi ljudi su počeli da rade od svojih kuća, restorani, hoteli i agencije za putovanja su morali da budu zatvoreni. Naša ekonomija najviše leži upravo na tim agencijama i hotelima, a turizam je naš najveći izvor prihoda, tako da je izuzetno teško za neke ljude.
– Pre nekoliko godina je Zvezda igrala protiv IBV-a. Da li ste gledali taj meč? Koja je Vaša prva pomisao na srpski fudbal?
Znam da su igrali, ali nisam gledao. Kada je reč o srpskom fudbalu, pratim ga. Tamo postoje dva velika kluba, Zvezda i Partizan. To su timovi koji bi trebalo svake godine da se takmiče u Evropskim takmičenjima.
– Da li poznajete neke fudbalere ili trenere iz Srbije?
Da, iz tog razloga sam i pratio fudbal u Srbiji. Poznajem ih, te znam da svaki od njih ima ogromnu reputaciju ovde kod nas.
– Šta mislite o tome što Srbija nije uspela da se kvalifikuje na Euro?
Ogromno iznenađenje za mene, stvarno. Mislim da bi Srbija morala da bude konkurent za osvajanje tog takmičenja. S obzirom na to kakve igrače poseduje i kakav tim poseduje, mislim da bi morala da bude akter svih velikih takmičenja.
– Da li biste voleli da jednog dana dođete u Srbiju i zaigrate u našoj ligi?
Da, voleo bih da zaigram u Srbiji. Mislim da bi to bilo još jedno sjajno iskustvo i da bih mnogo naučio iz toga. Bila bi mi ogromna čast da zaigram za jedan od dva najveća kluba – Partizan ili Zvezdu. Ali, takođe, mislim da bi i igranje u nekom “malo manjem” klubu bio ogroman iskorak u karijeri za mene.
– Koji je Vaš hobi izuzev igranja fudbala?
Očekujem bebu u januaru, tako da je već mesecima moje slobodno vreme usmereno ka tome. Obično volim da provodim vreme sa svojim prijateljima, radeći bilo šta. Osim fudbala, volim da gledam košarku i rukomet.
– Čestitke! Iako ste relativno mladi, imate 25 godina, da li ste razmišljali šta ćete posle fudbala? Da li biste voleli da budete trener, menadžer ili nešto slično? Ili biste se radije oprobali u nečem drugom?
Nikada nisam razmišljao o tome da postanem trener ili menadžer, ali oduvek me je zanimalo kako funkcionišu finansije klubova, na koji način troše novac, da li misle o budućnosti i slično. Takođe, razmišljam i o drugim stvarima koje nisu u vezi sa fudbalom. Imam nekoliko opcija, ali još uvek nisam siguran šta ću da radim posle ovoga.
– Za kraj, šta biste još želeli da istaknete?
U suštini, sve sam rekao. Dodao bih da sam srećan i da osećam privilegiju što fudbal mogu nazvati svojim trenutnim poslom.
