Saturday, July 31, 2021
Kultura 195 GODINA MATICE SRPSKE

195 GODINA MATICE SRPSKE

Na današnji dan, 14. januara 1826. godine, u Pešti je pokrenuta ideja o osnivanju najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije. Posle 195 godina i u susret dva veka postojanja i pregalaštva na polju nacionalnog preporoda, postavlja se pitanje šta nam danas znači Matica srpska.

Nesumnjiv je i proveren uticaj koji je srpski narod u Habzburškoj monarhiji osnivanjem Matice ostavio na druge, bliske narode. Tako, ohrabreni ili podstaknuti srpskim primerom, redom nastaju:  Matica češka 1831. godine; Matica ilirska 1842. (koja je 1874. preimenovana u Maticu hrvatsku); Matica lužičkosrpska 1847; Matica galičko-ruska u Lavovu 1848; Matica moravska 1849; Matica dalmatinska u Zadru 1861; Matica slovačka 1863; Matica slovenačka 1864; Matica opavska 1877. i Matica u Tešinskoj kneževini 1898 (iz kojih je 1968. nastala Matica šleska); Matica poljska u Lavovu 1882; Matica školska u Tešinskoj kneževini 1885; Matica školska u Varšavi 1905; Matica bugarska u Carigradu 1909. i nova Matica bugarska 1989. godine.

Maticu srpsku je pratila sudbina naroda koji ju je osnovao i zarad čijeg opstanka i kulturnog uzdizanja se izrodila ideja o njoj. Selila se sa njim, menjala oblasti i ideološko-državne projekte i postojala tamo gde je bilo najteže nositi pridev „srpski“. Tako i danas, u pokrajini čiju pripadnost srpskom kulturnom prostoru osporavaju zanemarljivo uticajni, ali glasno govoreći istorijski revizionisti i iredentisti. I ponovo, kao i dosad, srpski kulturni prostor se prisilno ograničava, smešta u konvencijske administrativne okvire i poriče pod izgovorom da se njime konstituiše ideja o srpskom životnom prostoru (Lebensraum-u) na svim istorijskim teritorijama iliti, popularno nazvano, „velikosrpski hegemonizam“.

Maticom se, ne slučajno, imenuju nezamenjive stvari za opstanak jednog društva i sistema. Na kojoj god livadi bile, pčele se vraćaju svojoj matici koja čuva uslov za buduće potomstvo. Ona je majka koja može da rodi radilice, trutove ili nove matice. Ali, najvažnije, (pčelinje) društvo – kakav god njegov sastav i veličina bili – može da ima samo jednu maticu. Nažalost, danas se veštački produkuju jalove matice i predstavljaju kao prirodna zamena za postojeću.

Matica je naša sabornost – ona bez nas ne može da ostvari svoj produktivni potencijal i opstanak društva, a mi bez nje da razvijamo svoje intelektualne i duhovne snage.

Zato, moramo se truditi da sačuvamo svoju maticu, koja je rodila i odgojila vrhunske intelektualce i kulturne pregaoce,  o čijem opstanku zavisi i naše ukotvljenje. Bez nje lutaćemo i tražiti nove matice – veštačke i jalove – i od njih praviti idole umesto izvore, politički ih upodobljavati umesto ih voleti i negovati, i na kraju ne biti zadovoljan ni njima, jer ne mogu da osiguraju opstanak i samosvest.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Александар Петровић – Аца Селтик, ваш и наш рокументарац

Ако музику схватиш као рутину, онда то није рокенрол Обично пред наступ ја мрзим цео свет. Није то зато...

Pitam se

Znaš, pitam se ponekad, kuda ide ovaj svijet. I šta to...

Патријарх Варнава – политика литија

У разговору са људима често можете чути приче како је важно, посебно у време тешкоћа одржати слогу и разумевање међу људима. Ако...

Jezivi prizori u kući porodice Kostić iz sela Sejace

U selu Sejace nadomak Bujanovca, četvoročlana porodica Kostić živi u teškim uslovima, na rubu egzistencije, bez stalnih primanja I bez ikakve finansijske...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?