Friday, October 15, 2021
Aktuelno Milena Radulović i Pandorina kutija tajni

Milena Radulović i Pandorina kutija tajni

„Posle teške unutrašnje borbe, neke hrabre devojke i ja rešile smo da stanemo na put mračnom krugu zlostavljanja. Nećemo odustati!“
Ova poruka odjeknula je sa instagrama mlade glumice Milene Radulović.
Kada je imala 11 godina, želela je da postane glumica, te je upisala školu glume kod profesra Miroslava Aleksića.
Školu glume je pohađala u nadi da će nakon određenog perioda nastaviti školovanje na Fakultetu dramskih umetnosti, ali na glumi ju je dočekalo nešto drugo.
Nakon određenog perioda, tačnije 2012. godine, Aleksić ju je na grupnom času poljubio bez njenog pristanka. Opravdanje koje je Aleksić koristio tokom celog perioda zlostavljanja je da to radi iz pedagoških razloga i da mora, jer se tako izaziva iskrena reakcija kod buduće glumice.
Da podsetimo, Milena je u tom periodu imala samo sedamnaest godina. Miroslav je imao šezdeset i jednu
Seksualno zlostavljanje, dodirivanje i silovanje se nastavljalo dok konačno 2013. godine nije upisala Fakultet dramskih umetnosti. Fakultet, gde je išla na predavanja Aleksićeve žene.
Nakon Mileninog izlaska u javnost, javile su se i druge devojke sa sličnim iskustvom i pokrenula se polemika o Aleksićevim „metodama“ koje su za svet do tada bile stigma. Njegovi učenici su se otvorili o tome kako je imao metode za hlađenje, terajuću decu i mlade ljude na umivanje ukoliko nešto pogreše, vređajući ih i derući se na njih „pedagoški“ pokušavajući da im slomi duh. U prilogu ovog teksta biće snimak koji to pokazuje.
Mnogi ljudi su počeli da preispituju integritet žrtava (iako bih ja pre iskoristila termin boraca) pitanjima zašto baš sad prijava, pa Vas ja sve pozivam da se umesto toga zapitamo nešto drugo. Naime:
Kako se osećala devojka od 17 godina u takvoj situaciji?
Kakve su joj bile opcije, kada je ona samo učenica u školi jednog moćnog i veoma „uglednog“ profesora?
U kakvoj bi situaciji bila da je bilo šta od ovoga rekla tada?
Da li bi joj verovali?
I na kraju, želim ljudima da odagnam misteriju pitanja „Zašto sad“ :
Zato što se sada osećala spremnom da progovori.
Za to je bila potrebna ogromna hrabrost i odlučnost. Žrtve ovakve i bilo koje druge vrste zlostavljanja često se osećaju posramljeno zbog onoga što su preživele. Osećaju sramotu i krivicu, iako ne bi trebale.
Krivica je isključivo i nesumnjivo na strani zlostastavljača.
Sledeći put kada se zapitate zašto neko dete ili maloletnik ne prijavljuje ili ne kaže svojim roditeljima da trpi seksualno zlostavljanje, setite se da se većina mladih plaši svojim roditeljima da kaže za lošu ocenu ili da su polomili ekran telefona, a kamoli za nešto ovako enormno.
Setite se i da je Miroslav Aleksić odbijao bilo kakav kontakt sa roditeljima svojih učenika.
Postoji veliki broj slučajeva da žrtve pokušaju da kažu ili prijave, ali su nailazile na zid sumnje i preispitivanja, pa su se povukle u strahu da taj zid postane nepremostiv za njih.
Dalje, želela bih da se osvrnem na to da dosta medija Aleksića i dalje karakteriše kao čuvenog profesora i da ovaj problem posmatraju kao senzaciju. Ovo ne smemo dozvoliti.
Govorim to kao da se nešto pitam, ali ne smemo probleme silovanja, pedofilije i zlostavljanja koji su duboko zarili kandže u naše društvo tretirati kao senzaciju.
Ne bi smeli ove probleme gledati na naslovnim stranama isključivo dok se ne pojavi sledeći „šok/foto/video“.
Ne smemo problem veličine slona skrivati pod tepih.
Želela bih da se osvrnem i na izjave koje smo mogli čuti u javnosti:
„Nije isto kada siluje Legija i kada siluje Mika Aleksić“
Relativizacija. Da li je to poruka koju želimo da pošaljemo žrtvama? Da li je to ono što želimo da poručimo ženama, devojkama i devojčicama u ovoj državi?
Silovanje je silovanje. Ko god ga počinio, isto je i mora isto da se tretira.
Milena Radulović otvorila je Pandorinu kutiju u srpskoj javnosti. Iz nje su izašle i optužbe da Aleksić nije jedini profesor koji se neprofesionalno ophodi prema svojim učenicima.
Ponovo su u žižu javnosti došle informacije o profesorima koji se na sličan način ophode prema svojim studentkinjama, ali su oni i dalje na pozicijama. I dalje obavljaju funkciju profesora.
Ponekad dobiju upozorenje, pa se na kratko „primire“, nakon čega nastavljaju sa zloupotrebom položaja i zlostavljanjem sa pozicije moći.
Ovakvo ponašanje se do te mere toleriše da u „Standardima rada na pravnom fakultetu u Beogradu“ u članu 120. možemo pronaći ovo:

Zdravorazumski deo ljudi doneo je odluku da stane u odbranu žrtava seksualnog zlostavljanja i podrži ih uz poruku nisi sama.
Svako drugo tretiranje i svako preispitivanje je samo so na ranu i dodatno okrivljavanje žrtve.
Ne smemo ispustiti iz vida ni sudski proces, gde žrtva mora više puta da ponavlja svoj iskaz, neretko i pred silovateljem. Čak i kada skupi hrabrost, preživljavajući taj pakao iznova, zatvorske kazne su niske.
Naime, da čujemo šta tačno zakon kaže:
„Ako je usled dela nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo (odnosi se na silovanje) izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili ponižavajuć način ili prema maloletniku ili ako je delo za posledicu imalo trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.“ Član 178(3)

Poređenja radi, ista kazna zatvora je zaprećena za grupnu ili organizovanu mrežu preprodavanja ili posrednika u proizvodnji, preradi i prodaji droge.

Poređenja radi, ljudi traže i žele da prodaju drogu. Niko ne želi da bude silovan.
Završila bih ovaj tekst citatom Milene Radulović:
“Ovo je monstruozna mreža, inteligentno sklopljena u najvišem krugu društva, od najranijih godina upakovana u najplemenitije forme umetnosti i religije čoveka koji, korak po korak, zna šta radi i s predumišljajem dolazi do cilja. A taj cilj s predumišljajem je silovanje maloletnih devojaka.
Njegova manipulacija i ide ka tome da vam usadi ogroman osećaj odgovornosti, saučesništva, krivice. I, na kraju, neki strah da ćete u tome ostati sami.”

Nama ostaje samo da stanemo uz nju i gutamo gnedlu sa svešću o strahotama koje je proživljavala, dok se u sobi pored odvijao glumački čas. I kako se osećala dok ju je, bez pristanka na grupnom glumačkom času pred svima i poljubio, pravdajući se da su to prosto njegove metode.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Уметност и борба за нову цивилизацију или васпитна уметност?

Уметност је много ужи појам од самог појма културе, борба за културни простор представља једно од виталнијих поља утицаја при управљању самом...

Годишњица Покрета несврстаних

Ове године се навршава 60 година од прве конференције покрета несврстаних у Београду која је била „камен темељац“ за међусобну економску и...

Тајванско питање – ново жариште или вечни пламен

Последњих дана домаћи и страни медији извештавају о великој напетости између Кине и Тајвана, наводећи да је тренутна ситуација најозбиљнија у претходних...

Цена гаса – шта се догодило?

Цена гаса на европском тржишту односно на холандском ТТФ чворишту у октобру (06. 10. 2021.) достигла је цену од 1936 долара за...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?