Највећем српском мислиоцу, сину Ловћена…
Та велика умна стена,
Понос Црне Горе и Ловћена,
Целокупног Српства дика,
Из Његуша, мудри владика.
Црногорска сва племена,
Свесна јесу твог бремена,
Од Пивљана па до Куча,
Све их води твоја луча.
Слободарска твоја дела,
Проносе сва српска села,
Сви градови, све вароши,
Твојој речи су добоши.
Твога стваралаштва плод,
Храни цео српски род,
Тешко оном ко не спозна,
Шта је Луча микрокозма.
Тај не може мислит’ својски,
Кад не цени вијенац Горски,
Слободарског нема жара,
Без Шћепана малог, лажног цара.
Мирно спавај мудра главо,
Српска дико, српска славо,
Нек с Јадрана морска пена,
Усмери нас врх Ловћена!
