Monday, June 14, 2021
Aktuelno Izbori za patrijarha SPC: procedura i položaj

Izbori za patrijarha SPC: procedura i položaj

Ove godine, 18. februara, organizuje se 46. izbor poglavara Srpske pravoslavne crkve. O načinu funkcionisanja izbora patrijarha i o samom položaju koji ima u SPC, piše autor Aleksandar Milajčić.

U susret 46. poglavaru Srpske pravoslavne crkve

Ako su zaista prema rečima jednog od najboljih glumaca ikada na ovim prostorima, Nenada Jezdića, u novom filmskom ostvarenju Miroslava Momčilovića ”Vikend sa ćaletom”: „Zvezda, vojska i crkva stubovi države“, onda je predstojeći izbor za novog patrijarha naše pomesne crkve jedna od onih tema koje su se manje ili više, ali gotovo sigurno u prethodna tri meseca nalazile za stolom većinskog dela vernika i građana.


U proteklom periodu od gotovo godinu dana, za koji iz dana u dan uviđamo da je ključan za čitav svet po mnogo čemu, te da predstavlja neku vrstu mnogih pojedinačnih i sekventivnih prekretnica, društvo je na globalnom nivou dosta toga izgubilo. Gubici nisu zaobišli ni našu zemlju, pa ni autonomne institucije simultano postojeće u državi. Tako je i SPC u periodu od svega tri sedmice ostala bez dvojice, u proteklom vremenskom intervalu, sudeći po dešavanjima, ključnih ličnosti za crkvu i najvatrenijih nosioca Jevanđelske reči u društvu. Arhiepiskop cetinjski, mitropolit crnogorsko-primorski, zetsko-brdski i skenderijski i egzarh (čuvar) sveštenog trona pećkog, te arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski napustili su nas u razmaku od dvadesetak dana. Samo iščitavanje njihovih titula čak i laiku bi sugerisalo o činjenici da se radi o svrsishodnim ličnostima. Malo više o njima znali bi oni koji su upućeni u minule događaje. Najviše o njima, pak, znali bi oni kojima su mitropolit Amfilohije (Radović) i patrijarh Irinej bili istinski pastiri i rukovodioci njihovog zajedničkog duhovnog života.


Smrt patrijarha dovela nas je, kao i pre 11 godina, do izbornog sabora arhijereja, na kojem će biti izabran 46-ti poglavar Srpske pravoslavne crkve, a osmi od konačnog obnovljenja i ujedinjenja naše pomesne crkve, 1920. godine. Kroz nekoliko dana znaćemo ime naslednika blaženopočivšeg patrijarha Irineja na tronu Svetog Save, te zbog toga ovaj rad i prezentujemo u cilju upoznavanja društva sa događajem koji je često ili nedovoljno medijski propraćen ili, pak, obiluje raznim ideološkim ostrašćenostima od strane (grupe) autora, te na taj način iskrivljuje realnu sliku, neretko unoseći kolebljivost i animozitet među građanima sa ovom temom u vezi.

Patrijarh

Na nivou istočnog dela hrišćanstva, za razliku od zapadnog čiji je poglavar i vrhovni prvosveštenik papa, sa ingerencijama i pretenzijama na vlast kakvu poglavar Vatikana neguje – pravoslavlje praktično nema dodira. Ovo znači da pravoslavlje funkcioniše na način sabornosti i jednakosti. U praktičnom: pravoslavni patrijarsi (ima ih devetorica) ne podležu nikakvoj vrsti primata ili podređenosti prema onim patrijarsima koji su u diptihu na mestima iznad, odnosno ispod. Poredak svakako da postoji: tako patrijarh srpski zauzima šesto mesto u diptihu, a carigradski prvo, međutim, carigradski patrijarh nema nikakvih vlasti nad onima koji su ”ispod njega”. On je samo ”prvi među jednakima”, te ima prava načalstvovanja na Liturgijama koju služe i ostali patrijarsi zajedno, kad se prilike za to ukažu. Identičnu situaciju zatičemo i na nivou svake pomesne crkve. Pomesnu crkvu predstavlja patrijarh, a budući da se bira iz reda episkopa, on kao takav nema nikakvih vlasti nad njima, već samo pravo prvenstva načalstvovanja i nekolicinu formalnih ovlašćenja. Najviša crkvena vlast je sabor, kako na opštem planu Crkve, tako i na pomesnom. Sabor episkopa donosi odluke, ne patrijarh. On predsedava Svetim arhijerejskim saborom, Svetim arhijerejskim sinodom, Patrijaršijskim upravnim odborom (…) i u ovim pojedinostima se ogledaju sva njegova formalna ovlašćenja.

Izborni sabor

Skup vladika koji se u unapred određenom tajmingu sastaju u cilju izbora novog poglavara pomesne crkve naziva se izbornim saborom. Procedura izbora varira od crkve do crkve. Tako se na primer izborni proces SPC razlikuje od izbornog procesa ostalih crkava koje svog poglavara dobijaju na ”savršeno proziran i jasan način” ljudskom duhu – apsolutnom većinom glasova. Episkopi glasaju među sobom, te onaj kandidat koji skupi najmanje 50% plus jedan glas automatski postaje patrijarh. Na izbornom procesu nekih od crkava ne učestvuju samo episkopi, već pravo glasa imaju i državnici, laici… Kroz kratak istorijski pregled pokušaćemo da rekapituliramo na koje su sve načine naši preci dobijali poglavare, sve do naših dana.


Prvim poglavarom i duhovnim autoritetom među Srbima smatra se Sveti Sava. On je uz to što je izdejstvovao samostalnost srpske crkve (1219. godine) bio i njen prvi poglavar, što je opštepoznato. Imao je titulu arhiepiskopa, kao i jedanaestorica njegovih naslednika sve dok car Dušan nije uzdigao našu crkvu sa stepena arhiepiskopije na stepen patrijaršije, 1346. godine. Svetog Savu nasledio je arhiepiskop Arsenije na prilično jednostavan način – Sava ga je još za života imenovao za svog naslednika i ova praksa ostaće ustaljena sve do 1920. godine. Trebalo bi imati u vidu takođe da je srpska crkva gašena dva puta do sada i da je na ponovnu nezavisnost ukupno čekala skoro koliko i narod na oslobođenje od Osmanlija. U periodu ropstva, kako od strane Osmanlija, tako i od Habzburga, vladari i jednih i drugih potvrđivali su carskim dekretom novoizabrane patrijarhe, odnosno mitropolite, te na taj način direktno vršili svoj lični uticaj na izbor bez kojeg poglavar ne bi imao legitimitet.


Slično je bilo i od obnavljanja patrijaršije. Prvi patrijarh novoobnovljene SPC bio je mitropolit beogradski Dimitrije (Pavlović) čiji je izbor za patrijarha nastupio kao posledica apsolutne većine glasova. Međutim, kralj Aleksandar Karađorđević poništio je izbor, da bi ga na ponovljenom sam imenovao za patrijarha. Patrijarh Varnava takođe je uz potvrdu kralja postao prvi čovek SPC. A onda nakon drugog svetskog rata na scenu stupa patrijarh German i u devetoj godini svog poglavarstva menja ustav SPC, a time i izborni proces, kako bi lišio crkvu neplodnog i nasilnog uticaja svetovne vlasti na stvari koje ih se ne tiču. Tim aktom dolazimo do izbornog procesa u formi u kojoj ga danas imamo pred sobom, a u kojem glasanje i volja ljudi, odnosno episkopa, ne predstavlja konačni čin. Kako, stoga, izgleda danas izborni sabor?


Glasanje predstavlja prvi deo sabora. Potrebno je kroz 50% plus jedan glas kvalifikovati trojicu kandidata čija se imena potom stavljaju u tri različite koverte. Koverte se stavljaju u Jevanđelje. Nakon kraće molitve, jedan od iskusnih monaha i duhovnika izvlači jednu od tri zapečaćene koverte iz Jevanđelja i predaje je predsedavajućem episkopu izbornog sabora. Predsedavajući je najstariji episkop SPC. Upravo on saopštava saboru ko je novi patrijarh SPC. Ustoličenje ili inauguracija novog poglavara po tradiciji vrši se sutradan u beogradskoj sabornoj crkvi. Takođe, postoji i zvanično ustoličenje koje se događa u pećkom manastiru, obično kad uslovi dozvole, usled nepogodne situacije na Kosovu i Metohiji.


Na ovaj način SPC uz određene razlike u odnosu na sestrinske pravoslavne pomesne crkve dolazi do ”prvog među jednakima”. Stavovi među vernicima i građanima su podeljeni kada se postavi pitanje da li je pravednije do poglavara doći isključivo putem glasanja ili i apostolskim žrebom. To pitanje ostavljam i čitaocima otvorenim za razmišljanje i diskusiju. Italijanski režiser Paolo Sorentino u svom remek-delu od pre par godina (”Mladi papa”), pri izboru kardinala Lenija Belarda za papu, istom pitanju kroz radnju serije daje gotovo metafizički prizvuk: „Diše li zaista Duh Sveti u ovakvim situacijama ili ga samo formalno prizivamo“? Pa ipak, molitva kaže: „…neka bude volja Tvoja…“. Ionako je naša uslovljena slučajem.

Prethodni tekstЊЕГОШУ
Sledeći tekstЈОВАНУ ДУЧИЋУ

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Veličanstvena pobeda Serhia Pereza u Bakuu i Luisovo „magično“ dugme

Meksikanac, Serhio Perez, pobednik je šeste runde svetskog šampionata Formule 1. Trka vožena u prestonici Azerbejdžana obeležena je incidentima, koji su direktno...

Porodično blago – godine repriza

Ovih dana serija “Porodično blago”, autora Siniše Pavića, opet doživljava svoju novu mladost oličenu u ponovnom repriziranju u dobro znanom terminu na...

O neototalitarnoj pretnji Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Bez imalo ustezanja se može reći da ovakav zakon predstavlja veliki korak unazad čak i u odnosu na pravnu praksu kakva je...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?