Највећем песнику међу љубавницима и највећем љубавнику међу песницима
Из питомог Требиња подно Леотара,
Пошао је у свет голобради младић,
Чувајућ’ у срцу велелепни градић,
Са кофером пуним песничкога дара.
Откако је закорачио у бели свет,
Био је у служби своме српском роду,
Проносећ’ његов глас и борбу за слободу,
У врту поезије никао је још један цвет.
Неколико лета пре Великога рата,
Кад су Србе у Босни стигли тешки дани,
Млади Херцеговац не стајаше по страни,
Већ из песника изникну дипломата.
Где год га је служба слала по Европи,
Од првога дана држао је правац,
Културе и језика постао је зналац,
Са српском земљом на свакој својој стопи
Стари континент му је оголио лика,
Ал’ не само политички валови,
Ни књиге ни језици, него и балови,
Представише свету врсног заводника
Одударао је пред свим тим лицима,
Његова реч имала је најјачи крик,
Остаде међ’ љубавницима највећи песник,
И највећи љубавник међу песницима