Мојој дедовини, којој воде сви путеви, где све почиње и све се завршава…
Горди Троглав милују сунчеви зраци,
Док поскок се крије иза стене,
Литре вина спремне су у каци,
Да о Божићу буду изливене.
Твој камен чува многе тајне,
Које нам некад откриваше стари,
На колену им учисмо историје сјајне,
Да су твоје стене и наши олтари.
Уз сир, пршуту и ракију у боци,
Опевасмо твоје славно име,
Војводе, сердари, хајдуци и ускоци,
Нађоше место уз гусле и риме.
Неретко ме жеља мине,
Да се вратим дедовини,
Да ти махнем, граде Книне,
И умијем се на ‘ладној Цетини.
Динарац је свак тврдоглав,
Чува наду за дане боље,
Да се опет попне на свој Троглав,
И загледа у Ливањско поље.