Thursday, February 22, 2024

Срем

Мојој равници, на чијем тлу сам проходао, што ме нахранила пшеницом и напојила Дунавом…

Покривен си златним класјем,
Сјајиш и по времену пасјем,
Очисте од туге лице,
Ветрови из твоје равнице.

Кроз кукуруз и кроз жито,
Данима бих кроз те скит’о,
Данима бих у те блен’о,
Док сељаци купе сено.

Бразде испод неба плава,
Умивају валови са Дунава,
А сељачке вредне главе,
Заору и покрај Саве.

На њој стоји Митровица,
Наша сремска лепотица,
Чувати је она рада,
Сирмијума, древног града.

Тамо где су риболовци,
Назиру се и Карловци,
Крај Дунава варош стара,
Историје славне ствара.

Звоном зову манастири,
Поветарац им зов шири,
Да нам мир у души створе,
Звоњаве са Фрушке горе.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

POSLEDNJI KOMENTARI

Vladimir Bolta on U prašini ove planete
Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?