Wednesday, April 14, 2021
Nauka Društvene Црно небо над Београдом

Црно небо над Београдом

Пре тачно 80 година, без објаве рата, Хитлерова Немачка је шестог априла 1941. године напала Југославију. Luftwaffe је користио аеродроме који су се налазили у Араду, Грацу и Бечу, а у самом бомбардовању је употребљено око 440 тона запаљивих бомби. Поред Београда који је био проглашен за отворени град, страдали су и други југословенски градови, претежно у Србији, док Загреб (други југословенски град по величини) није био жртва бомбардовања. Бруталност овог напада на Југославију се може објаснити пре свега чињеницом да је пар дана раније 27. марта у демонстрацијама дошло до војног пуча што је за Хитлера био јасан сигнал да Југословени (тачније Срби) не желе да њихова земља буде савезник нацистичке Немачке.

Бирајући између два зла народ је изабрао судбину страдања, уместо пакта народ је одабрао рат, а Хитлер је био и више него спреман да нам тај рат донесе пред кућни праг. Операцији напада на Југославију је додељен тајни назив Strafgericht – „Страшни суд“ чиме се такође види спремност Немаца да Југославију и Београд брутално разоре и окупирају. Евалд фон Клајст немачки фелдмаршал је на суђењу рекао да је напад на Београд био политичко-терористичког карактера. Напад није имао везе са ратом, већ је то био чин личне освете Хитлера.

Бомбардовање је однело око 2300 људских живота, а оно што је посебно трагично јесте и то што је већ првог дана рата погођена зграда Народне библиотеке. Том приликом је уништен огроми књижевни фонд као и велики број свезака, повеља, рукописа као и целокупна преписка значајних личности из српске и југословенске историје.

У тренутцима највеће опасности се рађају највећи хероји, па су се тако тог шестог априла најбоље и показале разлике између хероја и оних других који нису вредни помена. Достојни наследници својих предака из Великог рата, припадници југословенског ратног ваздухопловства су шестог априла полетели у одбрану своје домовине. Тим полетањем у рат су ушли и у легенду. Велики број авиона није добио прилику да полети јер су уништени док су још увек били приземљени. Немцима је то пошло за руком јер је капетан Владимир Крен (етнички Хрват) пребегао пар дана пред почетак рата у Немачку где је будућем непријатељу открио положаје аеродрома као и положаје на којима су се налазили војници војске Краљевине Југославије. Бројчано надјачани, припадници Шестог ловачког пука су са земунског аеродрома уз помоћ јединица противваздушне одбране пружили отпор снагама осовине нанећи им тешке губитке. Процењује се да је тада оборено између 42 и 48 немачких авиона, а своје животе је тада у темеље слободе узидало 11 југословенских пилота. Забележени су и случајеви да су се југословенски пилоти у жељи да заштите Београд и Југославију одлучивали на то да се својим авионима сударе са немачким авионима да би и на тај начин спречили даљи напад Немаца.

Свима је познато да је Југославија претрпела тежак војнички пораз тог априла 1941. године. Такође сви знамо какве су последице тог пораза и тог разбијања Југославије на окупационе зоне, али се заборавља пожртвовање пилота који су дали животе штитећи већ изгубљену државу. Херојство ових пилота нам и данас може бити показатељ колико далеко треба ићи у жељи да се очува пламен слободе који су нам страни окупатори небројено пута гасили у жељи да престанемо да постојимо. Тада, као и 1999. наши пилоти су храбро сели у своје авионе и отиснули се у небеса желећи да спасу своју отаџбину. Исто тако, попут пилота у последњем рату, југословенски пилоти 1941. нису рекли – НЕЋУ.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

I kod nas ima neke, vama nepoznate kulture

Težina života u BiH, državi koja je s radošću istrčala iz „okova“ najliberalnijeg socijalizma u krvave ralje ratova, danas je nesaglediva.  Da...

Proleće

Kasniš kao prolećePlašljivo se na mahove javljašMiris tvoj, nošen vetrom dolećeNa muke me nanovo stavljaš Kao sunce stidljivaHaljina skrojenih...

НДХ – одјеци пакла

Наш славни писац, Борислав Пекић, записао је у својој књизи „Стопе у песку“ следеће: „као што се болесник не може лечити без...

Demagogija Alekse Nejakog

Ovih je dana crnogorska javnost dobila svojevrsnu novu političku modu. Modu takozvanih otvorenih pisama, ni više ni manje, nego narodu Crne Gore....

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?