Kasniš kao proleće
Plašljivo se na mahove javljaš
Miris tvoj, nošen vetrom doleće
Na muke me nanovo stavljaš
Kao sunce stidljiva
Haljina skrojenih od oblaka
Skrivaju te, okom nisi vidljiva
Srce još treperi ritmom tvojih koraka
Poput vetra nestašna
Tkanje tvojih prstiju osećam u kosi
Bura gorkih uspomena primiče se strašna
Još uvek te srce kao ožiljak nosi
Kao kiša tvrdoglava
Svaka kap na tvoje poljupce me seti
Bez obe se rđavo, s morama spava
Sećanje bolno suzama mi preti
No, proleće se nazire
Iako ranjeno i skrivenog lica
A tvoj plahi pogled, od me’ odveć zazire
Od sveg’ što nekoć delismo, ostala je trica