Saturday, July 31, 2021
Intervju Sasvim (ne)obična priča o snovima

Sasvim (ne)obična priča o snovima

U subotu, 17.4. odigran je finalni susret između ekipa Elektrotehničkog i Medicninskog fakulteta, skoro dvočasovnu napetost prekinula su dva poena razlike u korist devojaka sa Elektrotehničkog fakulteta, što je značilo i prvo zlato za ovaj fakultet u SUUB  ligi.

Ovako bi izgledao običan sportski izveštaj, ali njihova priča nije nimalo obična, protkana je sumnjama u sebe, snovima, timskim radom, problemima u organizaciji, izostancima podrške i jos mnogo čime…

Tim od 14 devojaka predvodio je trener Nikola Perković, student na doktorskim studijama Elektrotehničkog fakulteta.

Put do finala bio je dug i težak, znate onu priču o željama, ono kad se čitav svemir udruži protiv vas, e upravo je ova priča bila takva na momente.

Ovaj razgovor započinjemo sa Nikolom Perkovićem,

1. Koji je bio Vaš motiv dolaska u tim?

Timu koji je bio u jako lošem stanju, bio je potreban trener, pa sam se na nagovor Jovane koja je do tada upravljala timom, odlučio da prihvatim tu funkciju. U tom trenutku bilo je potrebno uklopiti trenerski posao sa mojim obavezama u klubu, muškoj ETF ekipi i poslom, ali smo na kraju uspeli. Ispostavilo se da je to bila sjajna odluka.

U mom slučaju trenerski posao nema materijalne beneficije, ali ja jednostavno uživam u ovome što radim. Volim košarku i tu sam da pomognem koliko mogu. I kao što one uče od mene, tako i ja stalno nešto novo naučim od njih i kao ekipa rastemo zajedno.

Pošto sam veliki trud uložio i u jednu i u drugu ekipu želeo bih da kažem da su devojke to mnogo više cenile nego momci. Iskreno mislim da u muškoj ekipi nikad nisam dobio zahvalnost koju sam zaslužio. Kod devojaka se vidi oduševljenje kad dođem na trening a posebno mi je drago kad vidim osmehe na njihovim licima bez obzira na to koliko težak bio trening.

2. Kakav je bio proces formiranja tima?

Mnogi misle da je organizacija tima lak posao i verovatno ne znaju koliko je zapravo truda uloženo da bi se ekipa napravila. Retko ko hoće da se bavi organzacijom jer ljudi ne žele dodatnu, ni malo jednostavnu, obavezu. Treba naći salu u kojoj će se trenirati, izabrati termin koji svima odgovara, potrebno je baviti se i administracijom, ići na sastanke u toku lige, osmisliti svaki trening i još mnogo drugih obaveza koje iziskuju dosta vremena.

Sam proces formiranja ekipe vezuje se za Jovanu koja je zaslužna što ovaj tim postoji. Ona je jednom prilikom došla da gleda utakmicu ženskog tima ETF-a jer je nastupala njena najbolja drugarica. Igrom slučaja pojavile su se samo četiri devojke i utakmica nije mogla da počne bez pet igrača. Devojke su zamolile Jovanu da im se pridruži na terenu, iako nije imala opremu, nakon što su našli patike, sorts i majicu, utakmica se završila tako što je Jovana bila najefikasniji igrač. Nedugo zatim, ona preuzima ekipu i još uvek je stub iste. U narednim godinama tim je pretrpeo određene reforme, članovi su dolazili i odlazili, ali svake godine ekipa je postajala bogatija za nekoliko devojaka koje su se našle u pobedničkom timu. U godini kada je Jovana preuzela organizaciju u timu su bile Milica, Tanja i Maja, naredna sezona donela je ekipi četiri igračice Jelenu, Smilju a zatim Ivanu Penčić i Andju. Sezona je završena svega jednom pobedom ali ekipa je bila formirana i znali smo da će od tog trenutka sve biti mnogo bolje. Prethodne sezone ekipa je postala bogatija za tri velika pojačanja Ljubicu, Ivanu i Ivu a ova sezona donela je Kristinu, Anju i Milenu.  Priča o dolasku u tim, svake devojke ponaosob, inspirativna je i posebna i zavređuje pažnju svih onih koji shvataju značaj malih koraka na putu do uspeha.

Jedna od tih je i priča Ivane Penčić. Ivana se priključila timu par dana pre početka lige, pošto nije bilo moguće da se ranije sretnu, Ivana se upoznala sa ekipom tek na utakmici. Poučeni ranijim iskustvom svi su bili jako skeptični ali svega jedan napad je bio dovoljan da Ivana pokaže koliko ume i zavladalo je opšte oduševljenje u ekipi. Njeno umeće i energija pokazali su da može da vodi tim i ubrzo Ivana postaje kapiten ekipe.

Kristini Stamenković, studiranje na drugom fakultetu nije bilo prepreka da se odvaži da postane deo tima. Jedan slučajni susret u autobusu zauvek će promeniti sudbinu tima i podariti mu najefikasnijeg igrača.

3. Kakva su bila Vaša predviđanja i očekivanja? Kakakv je bio put do finala?

Znao sam da nas čeka velika borba ali verovao sam da možemo do zlatne medalje. Bilo je teških utakmica, polufinale je pored ozbiljnog protivnika imalo dodatnu težinu jer postoji ono čuveno pravilo „teško je dva puta pobediti istu ekipu na takmičenju“, pobeda je došla tek nakon dva produžetka. Nastupilo je veliko finale i još veća želja za pobedom kod devojaka. Utakmica je bila jako teška ali devojke su pokazale karakter i odigrale odlično u poslednjim minutima, preokrenule rezultat i zabeležile još jednu veliku pobedu. Devojke su pokazale da su kraljice drame jer samo jedna utakmica na takmičenju nije ostvarena nakon neizvesne završnice ali ono što je izvesno jeste da je ova bajka dobila srećan kraj. Kapiten ekipe, Ivana Penčić i stub ekipe Jovana Đorđić su se na najlepši mogući način oprostile od daljeg takmičenja u studentskoj ligi. A  mi se sledeće sezone vraćamo da branimo zlato.

4. Koja bi bila poruka članovima vašeg tima kao i onima koji planiraju da vam se priključe sledeće sezone?

Poruka članovima ovog tima je da počnu da veruju više u sebe. Mislim da većina njih nije svesna koliko one zapravo mogu, što su ove sezone i pokazale. Vredno su trenirale, pokazale su da su najbolje i potpuno zasluženo osvojile zlatnu medalju. Da veruju jedna drugoj, da se opuste i uživaju na terenu, slušaju šta se priča sa klupe i rezultat će doći.

Što se tiče poruke novim članovima osvrnuo bih se na ono što je Milena rekla. Milena se ove godine priključila ekipi, iako je treća godina. Prve dve godine je razmatrala da li da se priključi ali je odustala zbog obaveza na fakultetu, a i sada se lomila. Nakon par meseci Milena je počela da se izjeda što se tek sada priključila i da žali što se nije javila pre dve godine kad je upisala fakultet. Tako da devojke učite na Mileninom primeru, nije ETF samo učenje, dođite da se družimo, zabavimo, i ako sve bude kako treba okitimo medaljom kroz godinu dana.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Александар Петровић – Аца Селтик, ваш и наш рокументарац

Ако музику схватиш као рутину, онда то није рокенрол Обично пред наступ ја мрзим цео свет. Није то зато...

Pitam se

Znaš, pitam se ponekad, kuda ide ovaj svijet. I šta to...

Патријарх Варнава – политика литија

У разговору са људима често можете чути приче како је важно, посебно у време тешкоћа одржати слогу и разумевање међу људима. Ако...

Jezivi prizori u kući porodice Kostić iz sela Sejace

U selu Sejace nadomak Bujanovca, četvoročlana porodica Kostić živi u teškim uslovima, na rubu egzistencije, bez stalnih primanja I bez ikakve finansijske...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?