Friday, October 15, 2021
Aktuelno Ja sam MVP

Ja sam MVP

Igrač koji već odavno zadaje ostalim NBA centrima glavobolje ove godine je dosta blizu najznačajnije individualne nagrade koju jedan košarkaš može da osvoji. Nedeljama se nalazi na prvom mestu ‘KIA MVP Ladder’ liste i priznanje mu je bliže nego ikad. Međutim, iako je ova NBA sezona dosta drugačija od prethodnih, počevši od toga da je startovala tek u decembru i da se igra bez prisustva navijača, uzbuđenja ne manjka, a i sama trka za najkorisnijeg igrača je veoma zanimljiva. Ovaj tekst je posvećen Nikoli Jokiću i njegovim šansama, kao i njegovim suparnicima, u borbi za priznanje najboljeg košarkaša sveta za ovu sezonu.

U košarkaškom svetu je opšte ‘poznata činjenica’ da Jokić, previše skromno i nesebično, stavlja svoj tim ispred sebe. Denver Nagetsi su prošle sezone stigli do Finala Zapadne Konferencije gde su ih porazili L.A. Lejkersi, a naš reprezentativac je ‘Grumenje’ vratio na košarkašku mapu, postavši prvi istinski ‘super-star’ ove ekipe još od vremena Karmela Entonija. Govorivši o trenutnim šansama Denvera, jako je bitno napomenuti nedavnu povredu prvog plejmejkera ekipe, Džamala Mareja, koji je pokidao prednje ukrštene ligamente levog kolena, i koga čeka višemesečni, mučni oporavak. Ovaj sjajan igrač je ‘drugo ime’ franšize iz Denvera, a u prošlogodišnjem plejofu je pružao najbolje partije karijere, kako protiv Jute, tako i protiv Klipersa. Uzimajući u obzir pozicije timova na tabeli, Jokićeve šanse za MVP nagradu upravo time mogu biti neznatno umanjene. U nastavku teksta ćemo videti ‘protivkandidate’ našeg košarkaša, a konkurencija je veoma žestoka. Stoga, da pogledamo.

DŽOEL EMBID 

Važno je reći da su Jokić i Embid već sada čuvari ‘old-school’ košarke, iz prostog razloga što obojica igraju na poziciji 5. Bili smo svedoci ere Golden Stejt Voriorsa i njihovih nebrojenih šuteva za 3 poena, stila igre koji trenutno uzima veliki mah i kod ostalih timova. Upravo to je košarkaški igru ‘preselilo’ još više van reketa, a trenutna umešnost srpskog i kamerunskog asa vraća nadu da će košarka ipak moći da se u malo većoj meri vrati igri pod košem i šutiranju s poludistance. Pošto je Embid trenutno najveći favorit uz Jokića za MVP nagradu, ukoliko ne dođe do neke velike promene ili nekog drugog iznenađenja, to će biti prvo MVP priznanje za nekog centra još od sezone 1999/2000 kada je Šekil O’NIl dominirao parketima širom SAD-a i bio najkorisniji igrač kako regularne sezone, tako i Velikog Finala. Embid je veoma snažan centar, deo ‘Filadelfijinog Procesa’, i njegov glavni zadatak za vreme boravka u dresu ‘Siksersa’ će biti donošenje prve titule još od 1983. i vremena Džulijusa Irvinga, Mozesa Malouna i Morisa Čiksa. Džoel je takođe jedan od najboljih defanzivaca lige, ali ni njegov napadački arsenal ne trpi zbog toga, podjednako je dobar na obe strane terena i svakako je prva napadačka opcija svoje ekipe. Veliku pomoć ima u Benu Simonsu, i njih dvojica su Filin udarni tandem. Filadelfija je ove sezone startovala sjajno, dugo su bili na čelu Istočne konferencije ali onda je usledio pad forme, a svakako je jedan od glavnih razloga podložnost povredama njihovog najboljeg igrača (koji je ruku na srce u međuvremenu bio zaražen i kovidom). Embid je svoju prvu sezonu u NBA ligi propustio i odmah je bilo jasno da će takvih nezgoda imati dok god se bude bavio košarkom. Glavna stavka koja ga može omesti u trci za MVP nagradu je broj propuštenih utakmica, a on je već sada van terena proveo četvrtinu ove sezone, kada se saberu sve utakmice koje nije igrao. Za vreme njegovog odsustva s terena, pored Simonsa, veoma bitan šraf je i sjajni Tobajas Heris, koji se bolje snalazi na poziciji krilnog centra, a koja mu je prošle sezone ‘bila uskraćena’ prisustvom Al Horforda. Svojim dobrim partijama su svakako dosta doprineli mladi Matis Tajbul, kao i iskusni igrači poput Seta Karija, Denija Grina i Dvajta Hauarda. Što se tiče malopre pomenutog Šekila O’Nila, sadašnjeg TV voditelja TNT-jeve emisije ‘Inside the Nba’, njegove prognoze su da je Kamerunac za nijansu bolji od Jokića, ‘jer igra igru onako kako to treba da se radi’, verovatno poredivši samog Embida sa svojim stilom igre, s obzirom da su obojica bili mnogo lošiji asistenti od Jokića, što našeg igrača svakako stavlja na prvo mesto svih favorita ovogodišnjeg NBA izdanja. Za kraj valja spomenuti trenutnu statistiku Džoela Embida: 30.1 poen po meču, 11.1 skok, 1.4 blokada.

JANIS ADETOKUMBO

Milvoki Baksi su i ove sezone konkurenti za Veliko Finale. Prošle godine se nisu snašli protiv zahuktalog Majami Hita predvođenog Džimijem Batlerom i njihovo putešestvije se završilo zaista prerano, u polufinalu Istočne Konferencije, a da stvar bude još i gora, jedva su uspeli da izbegnu ‘metlu’ od ‘Vrućine’. Svetla tačka ovog tima je svakako popularni ‘Greek Freak’, reprezentativac Grčke, Janis Adetokumbo, koji je već sada vlasnik dve MVP nagrade, za prošlu i pretprošlu sezonu. Često kritikovan, Janisova igra se ni ove sezone nije značajno promenila. I dalje veoma nesiguran izvan linije za 3 poena, nedovoljno dobar sa linije penala, Adetokumbu se zamera i nedostatak liderskih sposobnosti, ali s obzirom da ima tek 27 godina, sasvim je moguće da njegovo vreme tek dolazi. Janis je sjajan atleta, sasvim dobar organizator igre, a u tom segmentu ove sezone ima i veliku pomoć u vidu iskusnog Džrua Holideja. O kvalitetima u odbrambenim zadacima ne treba previše trošiti reči, sposoban je da odlično čuva igrača na svakoj poziciji sem centarske, a naravno i u prilog tome govori osvojena nagrada za  najboljeg defanzivca za prošlu sezonu, kao i dva puta osvojeno mesto u prvoj defanzivnoj petorci. Janisova glavna karakteristika su prodori i odlična igra na obruču, neretko završavana atraktivnim zakucavanjima, i to je jedan od načina na koji Baksi dolaze do poena, tako da je jedan od recepata dobre igre protiv njih zatvaranje reketa i nada da šuteri neće biti previše raspoloženi. Adetokumbo se baš zbog izdanja iz prethodnih sezona nalazi u vrhu liste favorita za osvajanje nove MVP nagrade, a naravno treba navesti i trenutnu statistiku ovog čoveka: 28.5 poena po meču, 11.3 skoka, 6 asistencija.

STEF KARI

Već sada jedan  od najboljih igrača svih vremena i jedan od retkih za koga se može reći da je menjao igru onako da ista samo njemu odgovara. Po mišljenjima mnogih, najbolji šuter ikada, zatim jedini igrač koji je već osvajao NBA titulu i to tri puta a da se pritom nalazi u najužem izboru za ovogodišnju MVP nagradu. Ove sezone nije propustio veliki broj mečeva, i za sada uspeva da svoj Golden Stejt održi u borbi za mesto u plejofu. Veliki nedostatak ovog tima je nova povreda Kleja Tomspona, koji će i ovu sezonu provesti bez odigranog meča, i njegov nastavak karijere je pod znakom pitanja, to jest bolje rečeno, u kojoj meri će ponovo moći da zaliči na starog Kleja i ponovo bude jedan od najboljih šutera lige. Drejmond Grin je i dalje u sjajnoj formi, najveći napredak u njegovoj igri se vidi na polju asistencija, i svakako da ‘srce i duša Golden Stejta’ pruža Kariju najveću pomoć u vođenju tima, istovremeno podučavajući ‘rukije’, a naravno i malo starije saigrače, Endru Viginsa i Kelija Ubrea. Stef Kari ove sezone predvodi ligu u procentu šuta za 3 poena, ali glavni razlog zašto ima male šanse da osvoji MVP nagradu je upravo loš plasman Golden Stejt Voriorsa. Nedovoljno popunjen roster, to jest mali broj kvalitetnih igrača uzimaju maha u igri Kerovog tima, a dovoljan pokazatelj je smušenost u zadnjim napadima na više utakmica ove sezone i potezi zbog kojih bi igrači u mnogo slabijim timovima i ligama bili drastično kažnjeni, te stoga Karijev trud neretko nailazi da loš odgovor njegovih saigrača, a da stvar bude još gora, čak je i Grin umeo da u završnicama napravi diskutabilne gestove, gde svakako možemo nabrojati i isključujuće faulove. Statistika Stefa Karija za sada izgleda ovako: 31.1 poen po meču, 5.5 skokova, 5.9 asistencija, ali zaista skoro svake sezone se pojavi igrač koji odskače od ukupnog utiska ostatka svog tima, te Kari ima jako male šanse za svoju novu MVP nagradu.

Pre nego što pogledamo prednosti i potencijalne mane Nikole Jokića, na čas ćemo skrenuti pažnju da još par kandidata koji se nalaze u opticaju. Prvo treba pohvaliti pleja Portlanda, Demijena Lilarda, koji već devetu sezonu brani boje ovog tima, i ove godine igraju dosta bolje nego prethodne. Najveća pojačanja Blejzersa su povratak Jusufa Nurkića, kao i dovođenje sjajnog Roberta Kovingtona, koji je u velikoj meri poboljšao odbranu u Portlandu, što je prošle sezone bio njihov najveći nedostatak. Što se tiče Lilarda, njegove napadačke sposobnosti i dalje idu uzlaznom putanjom, ni prodor i šut spolja nisu nimalo lošiji nego pre. Na spisak najboljih košarkaša NBA lige za ovu sezonu treba svakako staviti i prvu zvezdu Dalas Maveriksa, Luku Dončića, a ne treba zaboraviti ni Lebrona Džejmsa, Kavaj Lenarda i tako dalje. Svi pomenuti igrači su velemajstori na svoj način, ali nagrada za najboljeg može otići samo jednom. Moja jasna prognoza tek sledi…

NIKOLA JOKIĆ

26.4 poena po meču, 11.0 skokova, 8.7 asistencija, 1.4 krađa.

Denver je prošlogodišnji finalista Zapadne Konferencije, čime je ponovljen uspeh tima iz 2009. godine. Na korak dalje se čeka i radi se strpljivo. Denver je rudarski grad u Koloradu i nikada nije bio najpopularnije odredište za NBA zvezde. Njihove najveće uspehe su gradili igrači koji su dolazili sa drafta, a među njima je i naš Jokić. Već u prvoj sezoni je bio starter u 55 mečeva i time otklonio sumnje u to da li su Nagetsi mogli da izaberu nekog boljeg, iako su njega birali sa 41. pozicije, dakle u drugoj rundi. U svojoj trećoj sezoni je bio nezamenljiv na poziciji centra. Veoma brzo se afirmisao i dobro uklapao sa svakim saigračem, bilo da je on tek stigao u tim ili da je tu već duži vremenski period. Nije mu trebalo previše vremena da svoj način igre nametne treneru Majku Melounu, i celom stručnom štabu, a danas smo svedoci toga da su sva dešavanja na terenu, ili bolje rečeno akcije Denvera, podređena upravo njemu. U konkurenciji svih krilnih centara i centara lige, Jokić je ubedljivo najbolji dodavač i čovek koji ima najbolje organizatorske sposobnosti. Svakako da broj asistencija govori za sebe, ali lucidan način izvođenja istih neretko zna da mnoge ostavi u čudu, i bez daha. Jako mali broj igrača je znao da radi slične stvari, ali na ovakav, niko do sada. Međutim, u košarci je efikasnost najbitnija, kao i svuda, te stoga valja povesti računa da se sa egzibicijama ne preteruje. Osvrnuvši se na Nikolinu odbranu, dobijao je dosta kritika prethodnih sezona. Doduše, znajući da je jako teško zaustaviti ga u napadu, trener Nagetsa je uvek morao (i moraće i dalje) da ima dobrog defanzivnog centra koji će ulaziti s klupe. Prošle sezone je to bio Mejson Plamli, a trenutno tu poziciju zauzima iskusni Džaval Mekgi. Jokić ove godine ima fenomenalne brojke u 4 od 5 najvažnijih statističkih parametara (sve sem blokada, koje su mu celu NBA karijeru ispod proseka od 1 po meču), ali ipak je snalažljiv u krađi lopti. Uspešan je u ‘građenju’ koša u fazi odbrane, zbog svoje konstitucije i takozvane ‘prirodne snage’, te nije nalik na druge centre kod kojih se vidi veliki uticaj teretane. Što se šuta spolja tiče, ove sezone on iznosi preko 40% za 3 poena, dosadašnji rekord karijere, ali svakako nije neko ko voli ‘da se ispucava’ i svoj napadački repertoar iskazuje pogotovo igrom leđima, i neverovatno se dobro snalazi u tome, da pored njega neki od najboljih odbrambenih  centara, kao što su Rudi Gober, Stiven Adams i ostali, deluju kao juniori. Zatim, Jokić je trenutno jedan od najboljih ‘clutch’ igrača u celoj ligi, to jest, čovek koji bez problema preuzima odgovornost u završnicama mečeva kada je rezultat iznivelisan. Za sada, skupio je već solidan broj šuteva koji su njegovom timu donosili pobede, a ne treba spominjati kako nama, običnim posmatračima, svaki taj šut deluje kao najnonšalantniji gest. Ono što je jos interesantnije, prošle sezone je imao dva ‘game winner-a’, jedan za drugim, protiv Siksersa i Džoela Embida a zatim i u duelu sa Minesotom i Karl-Antonijem Taunsom. Govorivši za kraj i o izgledima da postane prvi Srbin osvajač NBA MVP nagrade, šanse su zaista velike. Čak ni trenutna pozicija Denvera nije njegov veliki minus, s obzirom da imaju sličan skor kao i Filadelfija ali koja se takmiči u tradicionalno, nešto lošijem Istoku. Sve karte ima u svojim rukama da u poslednjoj četvrtini sezone nastavi u istom ritmu. Čak i usled trenutnog odsustva Džamala Mareja i Vila Bartona, Nagetsi sebi ne dozvoljavaju opuštanje, i nalaze se u sjajnoj formi. Dolazak Erona Gordona iz Orlanda i dobre partije Majkl Portera Juniora dosta utiču i na skok samopouzdanja cele ekipe, kao i samog Nikole Jokića, da regularni deo sezone privedu kraju i na pravi način i budu jedni od konkurenata za Veliko Finale.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Уметност и борба за нову цивилизацију или васпитна уметност?

Уметност је много ужи појам од самог појма културе, борба за културни простор представља једно од виталнијих поља утицаја при управљању самом...

Годишњица Покрета несврстаних

Ове године се навршава 60 година од прве конференције покрета несврстаних у Београду која је била „камен темељац“ за међусобну економску и...

Тајванско питање – ново жариште или вечни пламен

Последњих дана домаћи и страни медији извештавају о великој напетости између Кине и Тајвана, наводећи да је тренутна ситуација најозбиљнија у претходних...

Цена гаса – шта се догодило?

Цена гаса на европском тржишту односно на холандском ТТФ чворишту у октобру (06. 10. 2021.) достигла је цену од 1936 долара за...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?