Мада је први круг локалних избора у Републици Хрватској за функције жупана и општинских начелника, њихових заменика као и састав општинског већа тек окончан, за хрватске грађане али и политичку сцену уопште, избори су донели бројна изненађења. Наиме, широка палета политичких партија, локалних покрета те истакнутих појединаца из корена је променила до сада виђену политичку арену а дала је и један нови светлији тон целом изборном процесу будући да је међу изборним победницима велики број младих и прошлошћу неоптерећених људи. Посебну пажњу у разматрању укупне изборне политике (а каткад и изборне комбинаторике) заузима анализа локалних српских политичких опција у општинама где су Срби у већини или пак у значајној мањини.
За српску заједницу у Хрватској која се и двадесет пет година након рата суочава са страховитом депопулацијом, ови избори су морали бити бар једна алатка више у санирању поменутог проблема. Чини се како је са најновијим изборним резултатима ипак дошло до одређених (мада не и радикалних) промена у политичком животу Срба у Хрватској. Тако се у више општина са српском већином, Самостална демократска српска странка Милорада Пуповца, поновно наметнула као водећа политичка партија Срба у Хрватској. На самом почетку, занимљиво је напоменути како је у интересантној и неизвесној изборној утакмици, СДСС ипак успео да однесе убедљиву победу за место начелника општине Доњи Лапац над кандидатом СДП-а (странке актуелног председника Републике Хрватске Зорана Милановића) а остварена је и завидна позиција у општинском већу. Овај резултат посебно добија на значају ако се зна да у општини Доњи Лапац Срби чине чак 80% становништва чиме су и разлике међу бирачима биле пре свега идеолошке природе а не строго националног карактера. Са друге стране, када је у питању „борба“ за место општинског начелника, СДСС није имао конкуренцију у општинама Врховине, Бискупија, Кистање и Ервеник док су избори за састав општинских већа ипак имали националну ноту будући да су им главни конкуренти били локални огранци владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). У политичком смислу, било је дакле шареноликости али не и неизвесности будући да су грађани хрватске националности у великој бројчаној мањини у односу на српско становништво ових општина па је и укупан изборни резултат био очекиван. Уз изузетак Доњег Лапца и Цивљана, најмање општине у Републици Хрватској насељеној Србима где СДСС није имао свог представника, може се са правом извести закључак како српска етничка подручја на простору Лике и Далмације карактерише одсуство сваке опозиције што никако није добра мера демократичности једног друштва па макар оно било посматрано и на овако устројеном нивоу – општина. Са друге стране, ако за угао свог посматрања и даље задржимо подручја са већинским присуством српског етничког елемента, видећемо да се на простору Кордуна и Баније водила нешто занимљивија политичка борба. Тако се као респектабилан чинилац на политичкој арени искристалисао Демократски савез Срба који је у општини Плашки извојевао и већину у општинском већу али и место начелника Плашког. Тежак пораз СДСС-а забележен је и у општини Војнић али од локалног ХДЗ што отвара питање демографске већине у овој локалној самоуправи на шта би тек надолазећи попис становништва требало да пружи прави одговор.
Одржани избори имају највећу политичку важност за Србе на истоку Хрватске будући да је након припајања Источне Славоније, Западног Срема и Барање Хрватској, Ердутским споразумом дошло до конститутисања Заједничког вијећа општина (ЗВО) који окупља седам општина са српском већином на Подунављу али и градове Бели Манастир и Вуковар у којем је и седиште овог тела. На овај начин Срби су добили појачану самоуправу мада не и територијалну аутономију. У сваком случају избори су од пресудне важности јер Скупштину ЗВО-а управо конституишу одборници изабрани на локалним изборима у Републици Хрватској. Убедљиву победу у готово 6 од 7 српских општина овог краја, извојевао је СДСС па је сасвим извесно да ће у будућности ЗВО бити стављено под пуни надзор ове странке.
Када су у питању општине са значајном српском мањином (преко 15%) за Србе је углавном резервисана функција заменика (градо)начелника који у пракси ипак нема извршна овлашћења. Српска заједница је у ту сврху искористила своја уставна права и изабрала „доначелнике“ из реда свог народа у Глини, Грачацу, Книну, Обровцу и др. И овде је Банија била посебно активна па су независни кандидати у општинама Хрватска Дубица, Глина, Доњи Кукурузари однели превагу над кандидатима водеће партије Срба у Хрватској (СДСС).
Локални избори ће несумњиво имати велики значај за српску заједницу у смислу рада и конституисања Заједничког Вијећа општина, решавања њихових практичних проблема али ништа мање важно није ни тек отворено питање апсолутне политичке доминације СДСС-а те у вези са тим, питање одсуства било каквог политичког плурализма у појединим подручјима где су Срби већина.
