Monday, June 14, 2021
Nauka Društvene Uspon zelenih partija na Balkanu

Uspon zelenih partija na Balkanu

Nedavni izbori i uspesi partija koje u svojim programima veliku pažnju poklanjaju pitanjima životne sredine u državama bivše Jugoslavije, kao i sve veća zastupljenost ovih tema u javnosti ukazuju da bi zelene partije mogle da igraju sve značajniju ulogu u političkom životu regiona.

Nakon prvog kruga izbora za gradonačelnika Zagreba, regionom je odjeknula vest da je kandidat zeleno-leve koalicije „Možemo“, Tomislav Tomašević, sa velikom razlikom u osvojenim glasovima ušao u drugi krug ovih izbora.

Sa osvojenih 45,08% glasova, Tomašević je daleko iza sebe ostavio drugoplasiranog Miroslava Škora, koji je sa osvojenih 12,18% podrške Zagrepčana ujedno i protivnik u drugom delu borbe za upravljanjem u glavnom gradu Hrvatske. Ova poslednja dešavanja iz Hrvatske samo dodatno produbljuju sve učestalije isticanje zelenih tema i aktera koji počinju da privlače pažnju birača u izbornim nadmetanjima na Balkanu.

Zeleni kao bitan faktor u političkom životu Evrope

Od 70-ih godina prošlog veka, na političkoj sceni Evrope počinju da se pojavljuju ekološke odnosno zelene partije. Veliku ulogu u razvoju ekološke svesti odigrao je ekološki pokret, a samim tim se to odrazilo i na političko odlučivanje kod građana. Kroz tri faze razvoja zelenih u Evropi, svakako da su se Zeleni u Nemačkoj izdvojili kao partija sa najvećim uspehom, što potvrđuju i poslednjih godina.

U pojedinim državama Zapadne Evrope ove partije su bitan deo političkog života. Na primer u Nemačkoj su svojevremeno bili deo vlasti i uvek su prisutni članovi parlamenta, dok u Austriji predsednik države dolazi iz redova zelenih, a ova partija čini i deo vlade sa konzervativcima.

Za razliku od njih to nije i slučaj sa državama Centralne i Istočne Evrope (CIE), gde je situacija dosta drugačija. Kao razlozi za to mogu se uzeti decenijski uticaj komunizma i jednopartijskog sistema, ali i spor proces tranzicije i demokratizacije koji je u mnogim država bio nepotpun. Ipak, možda najizraženiji uticaj se ogleda u nepostojanju ekološkog pokreta. Samim tim i zelene teme nisu preokupacija glasačima ovog dela Evrope, što se najbolje da videti po izborima za Evropski palament. Od velikog proširenja 2004. godine zeleni u državama CIE ne uspevaju da ostvare veće uspehe. 

Zaštita životne sredine kao faktor na izborima u državama bivše Jugoslavije

Uspeh koji je u prvom krugu izbora za gradonačelnika načinio Tomislav Tomašević, pruža prostor za pravljenje još jedne zanimljive paralele. Naime, posle dešavanja u Crnoj Gori gde se kao novo i mlado lice pojavio Dritan Abazović iz Građanskog pokreta URA (Ujedinjena reformska akcija), ubrzo je na izborima za gradonačelnika Banja Luke pobedio i Draško Stanivuković. Mnogi su njegovu pojavu izjednačavaju sa uspesima prethodne dvojice ističući to što su oni nova lica na političkoj sceni, a ujedno pokazuju i da se u ovom delu Evrope dešavaju promene. Razlog tome jeste što su u pomenutim slučajevima uzdrmane mainstream partije koje su dugi niz godina na vlasti što pokazuje da ih nije nemoguće donekle poraziti.

Pomenuta URA, nije klasična zelena partija, ali svakako da njen program i zalaganja u velikoj meri to jesu. Ova partija je od prošle godine i deo Zelenih Evrope, što samo dodatno pokazuje njene ambicije. 

Za razliku od Crne Gore, u Srbiji je situacija daleko složenija. Iako su postojale od uvođenja višestranačja, zelene partije su vrlo često bile kratkog života. Od brojnih koje su prodefilovale na sceni, najduže se zadržala Zelena stranka, ali bez većih izbornih uspeha i pored čestih izbornih koalicija. 

Slično zagrebačkoj koaliciji „Možemo“, na nivou Beograda deluje pokret Ne davimo Beograd. Ova inicijativa, iako ne ekološka u potpunosti, je na prethodnim gradskim izborima ostvarila za njih pozitivan rezultat, ali će vrlo zanimljivo biti ispratiti gradske izbore sledeće godine koji će biti veliki ispit za njih.

Sa druge strane kada se govori o zelenim partijama u Hrvatskoj pokrenuta lokalna platforma Zagreb je naš! koju predvodi Tomašević, samo je deo koalicije koja je u prethodnim godinama zajedno sa ORaH-om, Novom ljevicom, Radničkim frontom i ZA GRAD, uspela da postane deo skupštine Grada Zagreba. Ubrzo zatim koalicioni partneri su postali i deo Hrvatskog parlamenta. Koalicija „Možemo“, koju predvodi Tomašević na izborima za gradonačelnika Zagreba, kao šira nacionalna politička platforma očito da predstavlja dobro uigran spoj partija slične zeleno-leve orijentacije.

Budućnost zelenih partija u političkom životu Balkana

Kada se sagledaju navedeni primeri iz  država bivše Jugoslavije, primećuje se dosta toga zajedničkog među njima. Naime, svaki od ovih aktera deluje kao pokret i oko sebe okuplja veći broj udruženja i aktivista. Pored toga, daleko su im veće šanse za izborni uspeh na lokalnom nego li na nacionalnom nivou, izuzev ako nisu deo širih koalicija. Takođe, kada se sagleda biračko telo, ono u velikoj meri podseća na glasače zelenih iz Zapadne Evrope. To je uglavnom mlađi deo populacije, visokoobrazovaniji građani, koji žive u urbanim sredinama i interesuju se u velikoj meri za rešavanjeproblema zaštite životne sredine.

Građanski aktivizam koji je ujedno i u najvećoj meri osnova delovanja ovih aktera, često prate ideje sa levog spektra, što je u velikoj meri karakteristično za zelene partije. Samim tim, sve ovo se u velikoj meri podudara sa tokom razvoja zelenih u prošlosti, koji su prolazili vrlo dug put da bi postali vidljiviji i bitniji politički akteri.

Dodatno je važno istaći da se ovi pokreti međusobno podržavaju, što daje mogućnosti za potencijalne saradnje, ali i zajednički razvoj zelenih ideja u ovom delu Evrope. Pritom ono što ih dodatno vezuje jeste članstvo u Evropskoj stranci zelenih (European Green Party), koja uzgred rečeno, ima izuzetan značaj za partije i pokrete oslonjenje na zelene ideologije. To se pre svega ogleda u pružanju podrške, saveta i iskustava, ali i u drugim aktivnostima, važnim za razvoj nastajućih partija. 

U narednim izbornim procesima na Balkanu po pitanju zelenih stranaka i pokreta možemo očekivati veliki broj iznenađenja. Sa nespornim rastom svesti kod građana o negativnom stanju životne sredine, uz pojavu alternativnih zelenih pokreta i partija, rastu i njihove mogućnosti da naprave nove uspehe, pre svega na lokalu. Takođe, nije isključena i mogućnost da u jednom trenutku dođe do stvaranja jedne zajedničke regionalne organizacije ovih partija koje bi imalo za cilj da omogući njihov dalji rast.

SourceKlima101

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Veličanstvena pobeda Serhia Pereza u Bakuu i Luisovo „magično“ dugme

Meksikanac, Serhio Perez, pobednik je šeste runde svetskog šampionata Formule 1. Trka vožena u prestonici Azerbejdžana obeležena je incidentima, koji su direktno...

Porodično blago – godine repriza

Ovih dana serija “Porodično blago”, autora Siniše Pavića, opet doživljava svoju novu mladost oličenu u ponovnom repriziranju u dobro znanom terminu na...

O neototalitarnoj pretnji Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Bez imalo ustezanja se može reći da ovakav zakon predstavlja veliki korak unazad čak i u odnosu na pravnu praksu kakva je...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?