Не може бити нико,
не може бити нико,
не може бити пролазник
који лута сећањима,
који лута успоменама.
Не може бити зрно туге
које се буди из земље,
излази на светлост дана,
блиставог Сунца које се
полако помаља ка западној
страни хемисфере.
Не може бити…
Да ли исто тако полазе осећања,
блистава и снажна, са истока,
па залазе на западној страни срца?
Да ли залазак бива пригушен и мучан,
или ће се подићи као феникс из пепела,
поново рођен и спреман да завлада
моћним висинама?
Да победи непријатељску силу
која се надвила над гнездом
љубави и слободе.
Да својим крилима засени и зраке Сунца
који се невероватном брзином
смењују кроз његово перје.
Да се бори за оно што му припада,
оно што му недостаје и истински фали.
Да прати звезде, погледа у небо
и причека одговор. Тај тајанствени одговор
у виду Звезде падалице, мале пролазнице
која открива истину, онај главни знак за пролаз
ка другим приликама, универзумима
и новим изазовима.
Да својим присуством и љубављу
коју дубоко гаји у себи, свом гнезду,
засени све присутне, оне пролазне и успутне људе,
пробуди у њима нову инспирацију
посвећену најдражим бићима њихове душе.
Пробудити се као Феникс,
Значи пружити себи нову шансу,
шансу за привилегијама и квалитетима,
шансу за бољом рационализацијом садашњости,
расподелом битних и успутних доживљаја,
шансу за оплемењивање унутрашњих доживљаја,
оних доживљаја који нас и чине бићем.
А то је волети свим срцем,
борити се до последњег даха,
водити се звездом која за Вас најјаче сија
и не одустајте од ње јер она с нестрпљењем чека
да падне у Ваше гнездо и подели са Вама
своје тајне, оне искре тајанственог универзума
које су посвећене само Вама и Вашем срцу!
