Kada je neko najbolji trener u istoriji tog sporta u Evropi i može da bira klub, ligu, budžet, igrače a odluči da se vrati u Partizan koji je sezonu završio kao sedmi u ABA ligi – to se zove ljubav!
Trideset godina nakon što je crno – bele odveo do titule prvaka Evrope, najtrofejniji trener u istoriji Evrolige vratio se na mesto odakle je sve i počelo.
Željko Obradović je potpisom trogodišnjeg ugovora sa voljenim klubom učinio da snovi navijača postanu stvarnost. Beogradski Partizan od danas ulazi u proces vraćanja na košarkašku mapu, kao što je to na svom Tviter nalogu pre nekoliko dana nagovestio i nekadašnji as crno – belih i zasigurno jedan od najboljih stranaca u istoriji kluba iz Humske – Bo Mekejleb.
Košarkaška javnost širom Evrope biće sigurno zainteresovana da vidi kako će izgledati nova era u klubu, ako uzmemo u obzir to da Željko u svojoj trideset godina dugoj trenerskoj karijeri nikada nije preuzeo klub bez jasnog plana rada i najviših ciljeva.
Nakon sezone za zaborav, svetlost na kraju tunela pojavila se u liku trenera koji je u svojoj karijeri trofej Evrolige podizao sa ekipama: Partizana (1992), Huventuda (1994), Real Madrida (1995), Panatinaikosa (2000,2002,2007,2009,2011) i Fenerbahčea (2017).
Dolaskom novog sportskog direktora, Zorana Savića, a danas i Obradovića na mesto šefa stručnog štaba, očekuje se da Partizan pretrpi mnoge promene u igračkom kadru. Pojačanja koja će doći na leto sigurno će biti u skladu sa ciljem za sledeću sezonu – a to je povratak u Evroligu.
,,Zar ludost nije ponekad dobra?“ – bio je odgovor novog trenera crno – belih na izjavu, takođe legende tima iz Humske, Dražena Dalipagića, u kojoj navodi da je Željko lud ako se vrati u Partizan. Popularni „Žoc“ pozvao se na situaciju iz 1991. kada je u svojoj 31. godini saopštio da više nije igrač, već trener.
Željko je te sezone kao kapiten trebalo da predstavlja našu reprezentaciju na Evropskom prvenstvu u Italiji, a kako je došlo do iznenadne promene plana i odlaska „Žoca“ u trenerske vode ispričao je njegov kum Milenko Savović za ,,Nedeljnik“:
– Željko je trebalo da bude kapiten reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Rimu. A sve se dešava u noći pre odlaska na to prvenstvo. Željko i ja sedimo u “Klubu književnika” sa ženama na večeri i dogovaramo se da nađemo klub u kojem ćemo zajedno igrati sledeće sezone. Mi smo dugogodišnji prijatelji i kumovi. Tada nije bilo mobilnih telefona i izlazi kelner iz kuhinje i kaže mi: “Savo, telefon”
– Na vezi je Kićanović i kaže: “Gde ste? Tražimo vas po celom gradu. Dođite kod mene kući”. Godinama unazad je Kića pričao da će Željko biti trener a ja da dođem na njegovo mesto. Ali nismo se nadali da će to biti brzo. I odemo i dogovorimo se s Kićom, ali postoji problem jer Željko treba da ode na aerodrom i kaže Dudi Ivkoviću da postaje trener. Prilazimo aerodromu, unosi se oprema, mi bez torbi i Duda pita: “Gde ste vi?”. Kaže mu Željko: “Postao sam trener Partizana”. Na to će Duda: “Ma, “ajde bre”, Ali onda ugleda Kiću i shvati da je ozbiljno. Voleo je mnogo Željka, i čestitao mu je – ispričao je Savović.
Te sezone Željko je sa Partizanom osvojio sve što se osvojiti može uz akcenat na istorijsku titulu šampiona Evrope u Istanbulu kada je Sale Đorđević u poslednjim sekundama pogodio trojku za pobedu protiv Huventuda.
Nakon odlaska iz Partizana, Obradović je vodio Huventud sa kojim osvaja Evroligu (1994), zatim Real Madrid sa kojim takođe postaje šampion Evrope (1995), nakon koga odlazi u Beneton – jedini klub koji je vodio a sa kojim nema osvojenu Evroligu (igrao F4). Od 1999. do 2012. godine bio je trener Panatinaikosa gde je stekao status ,,božanstva”, kao neko ko je “zelenima” iz Atine doneo 11 titula prvaka Grčke, 7 grčkih kupova i 5 titula Evrolige! Nakon 13 godina provedenih u Grčkoj, odlazi putem Turske i preuzima Fenerbahče koji od prosečne ekipe u trenutku preuzimanja postaje šampion Evrope 2017. godine.
Nakon prekida sezone zbog svetske pandemije, Željko napušta mesto trenera u Feneru i odlučuje da napravi pauzu u trajanju od godinu dana. Na njegovo mesto u klub iz Turske dolazi selektor reprezentacije Srbije, Igor Kokoškov.
Danas je legendarni Žoc doneo odluku da se vrati u svoju Srbiju i u svoj Partizan pored brojnih mogućnosti da karijeru nastavi u klubovima sa najvećim budžetima u Evroligi ili NBA. Doneo je odluku da vrati klub za koji navija na staze stare slave i učini veliki korak ka tome da Srbija dobije možda i dva predstavnika u najelitnijem košarkaškom takmičenju u Evropi.
,,Zar ludost nije ponekad dobra?” – ispostavilo se da jeste. Ako na to dodamo znanje i iskustvo našeg najboljeg trenera uz neopisivu količinu ljubavi koju ima prema Partizanu, siguran sam da će kroz nekoliko godina Partizan gajiti ambicije kakve je imao sada već davne 1992. godine.
