Thursday, February 22, 2024

Колона

Кроз колону иде нејач,
жене плачу ђеца цвиле,
у аута људи скачу,
од погрона ђавоље силе.

Да су бар јачи били,
па да кажем да је просто,
да колонашима пушку даш,
ниједан Хрват неби осто.

Лако је сада причат,
када мир колко толко влада,
ал како је мајци било,
када јој син настрада.

Таквих је случајева било,
нема им људи броја,
страдало је много људи,
из Крајишког храброг строја.

Па са неба посматрају,
Крајишнике свуд по свјету,
снагу им у груди дају,
да поднесу судбу клету.

Олују ти помињу често,
док туга им груди пара,
напуштише родно мјесто
јер зла сира све похара.

Увече ти причат стану,
око оног дрвеног стола,
маштају о томе дану
да се ослободе бола.

Један ти узе чашу,
грлат момак, крајишки син,
па запјева ону нашу
ДОГОДИНЕ СВИ У КНИНУ.

Засузиле ми очи тада,
не стигох рећи ништа,
сам за себе само казах
ТЕШКО ЛИ ЈЕ БЕЗ ОГЊИШТА.

ЖИВЈЕЛИ МИ КРАЈИШНИЦИ,
ЧУЈТЕ ОВО МОЈЕ СЛОВО,
ЈА ЋУ ВАМ НАЗДРАВИТИ
СА “НЕПОНОВИЛО СЕ ВИШЕ ОВО.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

POSLEDNJI KOMENTARI

Vladimir Bolta on U prašini ove planete
Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?