Трагично настрадалим на реци Бистрици, Ивану Јововићу и Панти Дакићу, изниклим божуровима по Гораждевцу
Ој, Бистрице, крвава реко сјајна
Да кажем ти ово. И даље си тајна
Тихо ли чуваш, Ивана и Панта?
Ој, Бистрице, крај Пећи, још ми се манта
Не видим лепо, бистру воду твоју
Ни лице дечаково, ни његову боју
Од плача не видим, њега кривим.
То плаче мајка, за сином милим
И сестру чујем, плаче из цвећа
Урликом пролама, лепоту пролећа
„Рајско те место чека, мој бато,
Што остави мене, сестрино злато?”
А другари, што беху са вама
Моле, не остављајте нас сама
Да играмо овде игре нове
Вратите се, Бистрица вас зове.
13. август, 2021.