Wednesday, January 26, 2022
Kultura Umetnički kutak Кaда је Бог стварао Ибарски Колашин...

Кaда је Бог стварао Ибарски Колашин…

У загрљају Мокре Горе, уз сами Ибар, прибила се брда једно до другог и формирала котлину. 

Када је Бог стварао Ибарски Колашин мора да нам је у бунилу доделио овај истовремено добар и неповољан стратешки положај. Ни не чуди чињеница што нам је у ДНК уграђен брдски карактер, хајдучка крв. 

Нajвећи део Колашинаца дошао је у ове пределе из Црне Горе, притиснут турском влашћу. Неки су се настанили уз сами Ибар, а неки су зашли дубоко у брда.

Не постоје прецизни подаци о броју становника овог места. Помињу се бројке од 1.000, па све до 6.000.

Културни идентитет Колашинаца проткан је  мултинационалним елемнтима, од утицаја Турске, која је овде била присутна све до 1912. године, до дубоко укорењених духовних вредности, сабраних у верској колевци Колашинаца – манастиру Дубоки Поток. 

У  вртлогу тешких ратних времена, борби за  огњиште, потиснути константним страхом и питањенм: шта је следеће, једини излаз био је у вери и сабрању.

Баднњи дан и Божић дани су у години, када Колашин осване у свој својој лепоти. Тада на тренутак утихне тужна чињеница, коју се сви трудимо да некако заборавимо: колико је младих отишло за комадом неба и снова…

Тог се дана чини да је свака колашинска кућа празна. Порта цркве Свете Тројице готово да је недовољна да прими све оне који желе да присутвују паљењу бадњака и да се уз коју чашицу куване ракије присете, колико је било лепо одрастати извиђајући ливаде и шуме, док истовремено све оно што је лоше, стискају на дну својих мисли.

Познат по непрегледним шумским богатствима, једној од највећих брана са глиненом основом у Европи која се налази на језеру Газиводе и бројим другим садржајима, нешто се ипак издваја што чини Колашин надалеко чувеним– ракија.

У посебним приликама, домаћин ракију пресипа у ибрик, из ког потом ракију служи  у чаши која се назива чајна. 

Пре него што је попије, гост се прекрсти и наздравља следећем.

Иако је овај обичај карактеристичан за ове крајеве, пронађен је податак да поједине породице у Куршумлији такође практикују чајну.

Претпоставља се да је у неком тренутку, због лоше ситуације у Колашину, негде између 14. и 16. века, део људи отишао у Куршумлију и успео да очува виталне делове културног идентитета, чији је чајна неизоставни део. 

Ако вас пут којим чудом одведе у Колашин, сетите се да је сваки корак или удах, пандан слободи, да су ову успавану котлину у прошлости будиле и сирене за узбуну и рафали пушака, али да су упркос свему Колашинци наду на дну џепова скривали и носили где год да су их повели, било на ливаду, било на пашњак.

Није то у кљуну голуба,

Што је слетео на Нојево раме

Била гранчица маслине,

Био је то цвет трешње,

Убран у воћњаку прадедовском.

Није се то природа расрдила на човека,

То пољима корачају наше прамајке

И жању златне класове жита.

Није то јуче извор у гори пресушио,

То се поток у равницу спустио

Да накваси распуклу земљу потомака,

Лековитом водом предака.

                                   

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Ako mislite da je kultura samo vaša, za**bali ste ste, malo je i moja!

Jedan od najznačajnijih filozofa 20. veka, Fridrih Niče, u umetnosti je, kažu upućeni, pronašao nit vredniju od same istine; nasuprot religiji i...

Смрт истраживачког новинарства?

Кембриџ речник дефинише истраживачко новинаство као тип новинарства који покушава да открије информације које су од јавног значаја, а које неко покушава...

Referendum o pravosuđu: suština predloženih izmena

U nedelju, 16. januara, biće održan republički referendum na kom će se građani izjasniti o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije.

Референдум у залеђу

Амандманска техника јесте један од релевантних, али и најоклеветанијих начина промене највишег правног акта. Релевантност обезбеђује сам највиши правни акт, прописујући амандмане...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?