Obavezno služenje vojnog roka – neophodno ili nepotrebno

Pojam Vojske uopšte, pa i Vojske Republike Srbije oduvek je bio predmet različitih i često oprečnih mišljenja koja su egzistirala među građanima uopšte i građanima naše zemlje. Naime, ukoliko napravimo blagi istorijski osvrt na ovu problematiku, zapazićemo da u davna vremena država nije mogla nikako opstati ukoliko nije imala snažnu vojsku koja bi štitila njen integritet i teritorijalnu celovitost. Samo država koja je imala jaku vojsku je mogla opstati. Posle izvesnog vremenskog perioda koji je usledio, stvari su se promenile u dobroj meri, međutim to nikako ne znači da je vojska kao pojava doživela krah. Naprotiv, i u veku u kome živimo i pored svih dešavanja vojska zadržava svoj veliki značaj. Shodno tome često se postavlja pitanje da li ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka u Republici Srbiji, koliko je to zapravo svrsishodno i koliko bi bilo efikasno sprovedeno? Na osnovu sprovedene ankete, čak 78 procenata ispitanika su ZA ponovo uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, dok manji procenat – ali ne i nepostojeći koji iznosi 22 procenata je protiv takve ideje. Kao što je rečeno na samom početku, povodom ove problematike oduvek su postojala oprečna mišljenja koja su se bazirala na raznim argumentima koji su svoje uporište nalazili na najraznovrsnijim mestima. Ukoliko bismo pitali nekoga ko je protiv ideje o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka u RS, on bi kao glavne argumente naveo to da je to bespotrebno, necelishodno, skupo, a kako to naš narod često voli da spomene – dosta je ratovanja. Međutim, nasuprot svega toga stoje i druge ideje koje podržavaju obavezni vojni rok. Te ideje su argumentovane time da ukoliko želimo jaku i stabilnu državu i bezbednu pre svega – neophodno je postojanje jake vojske koja će to upravo i obezbediti. Osim toga, argumenti koji idu u prilog ovoj ideji su i ti da je neophodno mlade naučiti nekim novim stvarima koje će kasnije biti od velike važnosti za dalji život, a kako pojedinci to ističu – tu se stiče i veliki stepen discipline kod svake jedinke koja prođe vojnu obuku. U jednom takvom ambijentu stvara se i bolje društvo koje će imati zdravije poglede na svet i samim tim sebi obezbediti, u velikoj meri, šansu za opstanak u svojem daljem postojanju. Naravno, pored svih argumenata koji se baziraju na nečijoj ideologiji moramo praviti osvrt i na realno, de facto stanje na terenu. Da li je naša država sposobna da ekonomski podnese jedan takav projekat? Da li je zapravo celishodno davati novac za jednu takvu stvar? Prema mišljenju dobrog dela javnosti – jeste. Zašto? Opet se vraćamo na priču da bez jake i pravilno ustrojene, u svakom smislu, vojske – nema jake države. Jednom uspostavljen mir među državama ovog sveta nije zagarantovan za sva vremena. Naravno, postoje mnoge tendencije i ideje koje rade ka jednom cilju – a to je da se održi međunarodni mir, međutim i pored takvih nastojanja svedoci smo toga da neke države sveta ipak započinju ratove i time dovode do mnogostrukih promena u strukturi svetskog stanovništva. Upravo da bismo bili spremni u slučaju jednog takvog, apsolutno neželjenog epiloga, neophodno nam je postojanje jake i stabilne, organizaciono dobro ustrojene Vojske. Naša država je kroz mnogo vekova prolazila kroz dosta ratova i stradanja. Iako niko ne želi rat (iz gomile objektivnih i ispravnih razloga!) nikada se ne zna da li neki društveni događaj u jednom momentu može dovesti do nepotrebnih sukoba. U čovekovoj je prirodi da je nesavršena kreatura koja je podložna raznim uticajima, te shodno tome najgori ishodi su, nažalost, uvek mogući. Na nama kao građanima ove države, ali i kao gostima planete Zemlje jeste da učinimo sve da se očuva mir na svakom nivou. Kako regionalnom tako i na svetskom, a dok radimo na tome moramo paralelno sa tim pokazati dovoljan stepen interesovanja za ovako društveno važne teme i nikako ih ne smemo letargično zapostavljati!