Thursday, January 27, 2022
Nauka Društvene Проф. др Бојанин: Прича којој би школа требало да нас учи, али...

Проф. др Бојанин: Прича којој би школа требало да нас учи, али то не ради

Младост је једно тешко и озбиљно развојно доба. У младости се развија максимални развој човекових мисли, и максимално издиференцирана осећајност. Еротска љубав, све је ту. И тако у могућностима које човек први пут открио у себи, и среће појаве које су такође разгранате. Проблем је како одабрати. И онда имате ону причу, каже: „у рату смо се плашили, и јадиковали за сваким младићем који је погинуо“, а онда купују аутомобиле, јуре друмовима и убијају се у саобраћају.

Младост је једно тешко и озбиљно развојно доба. У младости се развија максимални развој човекових мисли, и максимално издиференцирана осећајност. Еротска љубав, све је ту. И тако у могућностима које човек први пут открио у себи, и среће појаве које су такође разгранате. Проблем је како одабрати. И онда имате ону причу, каже: „у рату смо се плашили, и јадиковали за сваким младићем који је погинуо“, а онда купују аутомобиле, јуре друмовима и убијају се у саобраћају.

Фото: Проф. др Светомир Бојанин, извор: Агапе

Омладини кад даш мало више слободе, они могу и слободније изборе да праве. И грешка је да кад од омладине захтевамо да буду апсолутно послушни нашим мислима. Још некада давно, негде пред грчко време ишли су људи код пророка и пророчних сила, по тим неким светим местима, да виде да ли ће преживети болест, да ли ће престо да се сачува. И онда је неко у Аполоновом храму написао „Познај себе“. И то су људи прихватили а не зна се ко је написао. Онда се појавио Сократ који је био фасциниран тим „Познај себе“, и тако да је почео да разговара са људима да спознају себе. Смисао је у томе што нас наводи да уђемо у дијалог са собом, да будемо стално у дијалогу са собом, да будемо стално на осматрачници. Да посматрамо да ли смо то што смо урадили, што смо помислили добро, да стално будемо у ситуацији да ли је то што смо урадили добро, да будемо стално у бризи над собом.

Најлакше се наљутити кад се неко увреди, или се осветити. Али разумети шта се догодило, онда ту темпирану бомбу мржње и увреде отворимо и себи и другима. Дакле та прича „Спознај самога себе“, то је она прича коју би требала да нас учи школа, али школа нас томе не учи. Школа нам даје оцене, и то је све. А то је у ствари ужасно.

Prethodni tekstA. D.
Sledeći tekstUstanak ekologa i akcija Zelenih

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Ako mislite da je kultura samo vaša, za**bali ste ste, malo je i moja!

Jedan od najznačajnijih filozofa 20. veka, Fridrih Niče, u umetnosti je, kažu upućeni, pronašao nit vredniju od same istine; nasuprot religiji i...

Смрт истраживачког новинарства?

Кембриџ речник дефинише истраживачко новинаство као тип новинарства који покушава да открије информације које су од јавног значаја, а које неко покушава...

Referendum o pravosuđu: suština predloženih izmena

U nedelju, 16. januara, biće održan republički referendum na kom će se građani izjasniti o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije.

Референдум у залеђу

Амандманска техника јесте један од релевантних, али и најоклеветанијих начина промене највишег правног акта. Релевантност обезбеђује сам највиши правни акт, прописујући амандмане...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?