Немачки парламентарни избори и Србија

Прошле недеље у Немачкој су одржани парламентарни избори. Слободно можемо рећи да је резултат самих избора био у сенци одласка немачке канцеларке Ангеле Меркел са функције. Као прва жена у историји на тој функцији успела је да успостави Немачку као лидера Европске уније. На функцији канцеларке провела је пуна 4 мандата и такође треба напоменути да је њена странка Демохришћанска унија (CDU) на свим изборима под њеним вођством односила победу. Одиграла је значајну улогу у решавању Светске економске кризе 2008.  и наравно не треба заборавити  њену политику према земљама које теже чланству у Европској Унији ,превасходно мислим на Западни Балкан.

Што се самих резултата избора тиче, тесну победу над странком Ангеле Меркел однела је  Социјалдемократска партија (SPD) и тако су имали за 5% бољи резултат него 2017. Коалиција демохришћана и њихових дугогодишњих коалиционих партнера из Баварске( CDU-CSU) доживела је значајан пад подршке, чак 9% мање гласова него пре 4 године – најгори резултат у историји.  Слободна демократска партија( FDP) је имала мало бољи резултат, док је крајње десничарска странка са анти-имигрантском реториком Алтернатива за Немачку ( AFD) доживела благи пад. Резултат левице ( Die Linke) је благо речено разочаравајући- изгубили су скоро половину мандата са претходних избора.   Историјски резултат остварили су Зелени (Die Grüne) – 15% које су остварили им је најбољи резултат у историји од оснивања. Ово није никакво изненађење јер бирачи широм Европске уније све више интересује тема заштите животне средине и климатске промене. Зелени су посебно привлачни младим људима због свог програма смањења емисије  угљен диоксида,  социјалне правде као и идеје мултикултурализма у Немачкој. Главну улогу у преговорима о формирању нове немачке владе имаће Зелени и Слободне демократе. Они ће одлучити  у међусобним разговорима да ли ће нови канцелар бити лидер социјалдемократа Олаф Шолц или лидер демохришћана Армин Лашет. 

 Оно што нас највише занима је  како ће формирање власти утицати на Србију. Ако социјалдемократе буду главни стожер у новој власти. Mоже се очекивати  још већи притисак на Србију да реши  питање статуса своје јужне покрајине Косова и Метохије. Односно земљин улазак у Европску унију би био условљен признањем самопроглашене Републике Косово. Не треба заборавити да су немачку власт у време НАТО бомбардовања СРЈ 1999. чинили Социјалдемократе и Зелени, где је Герхард Шредер (SPD) вршио функцију канцелара, а тадашњи лидер  Зелених, Јошка Фишер, био шеф дипломатије. Стога као држава морамо бити спремни на овај исход. Морамо бити свесни да се наши и немачки геополитички интереси никада нису поклапали. Србија доста економомски зависи од Немачке. Званични Берлин  Србију и друге државе Западног Балкана  види као земље јефтине радне снаге. Већа немачка улога у региону огледа се и у постављању Кристијана Шмита на место високог представника мећународне заједнице у Босни и Херцеговини. Видећемо како ће се ситуација одвијати и да ли ће доћи до неких територијалних промена у БиХ. 

Зелени и социјалдемократе се нарочито залажу за права LGBT популације, те ће се врло сигурно у српској јавности поново повести дебата да се законски регулишу односи у истополним заједницама.  Могуће је да ће доћи до све веће промоције овог закона у медијима. Међутим чињеница је да је по последњим истраживањима већина грађана против овог закона.

Још једна важна ствар биће решавање нове мигрантске кризе. Због доласка талибана на власт у Авганистану, Европу ће ,,запљуснути нови талас” миграната. Познајући ставове ових странака у Немачкој, нарочито Зелених, наша земља ће сигурно бити условљена да прихвати  један део избеглица. Лоше руковођење овом кризом  изазвало би дестабилизацију Европе .

Многи аналитичари широм овог дела Европе говоре о томе да би одлазак Ангеле Меркел значајно уздрмао аутократске режиме, као што је власт Александра Вучића и Српске напредне странке. Нису биле ретке изјаве  немачких посланика у Европском парламенту  из редова зелених и социјалдемократа о стању слободе медија и генерално грађанских слобода у Србији. Ангела Меркел је подржавала Вучића, видећемо да ли ће се та пракса наставити. 

Из свега наведеног, видимо да ће формирање владе у Немачкој доста утицати и на нашу земљу. Али, поред Немачке, све више се питају и друге велике силе као што су Русија, Кина и САД . Балкан је од давнина простор интереса великих сила и неретко су њихови интереси доводили до сукоба. Надамо се да овај пут то неће бити случај.