Навикли смо на то да председнички избори у Сједињеним Државама буду пуни свакаквих оптужби и изјава свих председничких кандидата, али је улазак у политику сада већ бившег председника Доналда Трампа дефинитивно подигао изборе на виши ниво контраверзе. Након неочекиване републиканске победе на председничким изборима 2016. године Доналд Трамп се у јеку велике здравствене и економске кризе припремао за изборе које је већ унапред изгубио. Његов противних Џозеф Бајден, миљеник великих медијских кућа, успео је да донесе победу демократама на изборима који су благо речено били контраверзни. Док је Трамп оптуживао демократе за изборну крађу, демократе су оптуживале Трампа за позив на насилну смену власти. И док је читава Америка била на ногама ишчекујући следећи дан у страху од тога да ли ће доћи до неког новог грађанског рата, остатак света се прирпремао за сарадњу са новом-старом Америком.
Небројено много пута су Камала Харис, Џозеф Бајден и многи други демократски политичари критиковали спољну политику Доналда Трампа. Акценат су увек стављали на његову жељу да повуче трупе из ратом захваћених подручја, а посебно због удаљавања од НАТО савезника. Често су коментарисали агресивне економске мере које је бивши председник спроводио у жељи да ограничи јачање Народне Републике Кине. Уколико су потези Доналда Трампа били опасни по политичку и економску моћ као и по углед Сједињених Држава, питање је зашто данас нова администрација наставља да спроводи ту исту политику.
Удаљавање од савезника у Европи није престало доласком нове администрације на власт која је наставила вршење притисака на Европску Унију, Русију и Немачку у циљу спречавања изградње Северног тока 2 што им на крају ипак нију успело. Свакако су ови притисци Америке показали спремност да САД „удари и на савезнике“ у жељи да заштити властите економске интересе. Ово је јасан сигнал будућој власти Немачке као и читавој Европској Унији да је неопходно да дође до одвајања од Америчког утицаја, ако ЕУ има жељу да остане битан играч на светској сцени. Превелико ослањање на САД може само довести до даљег слабљења уније.
Следећи показатељ тога да се наставља политика Доналда Трампа јесте и повлачење из Авганистана које је он заговарао. Вакум који је остао након брзог и трапавог повлачења америчких трупа су искористили Талибани који су за свега пар недеља, уз опрему и наоружање које су американци оставили иза себе, успели да освоје готово читаву државу. Повратници на власт су већ успоставили неки вид комуникације са Русијом и Кином што додатно погоршава положај Бајдена чији је рејтинг поприлично пао. Делује да ће у оваквом Авганистану управо Кина постати главни инвеститор и главни финансијер обнове државе која је последњих 20 година била разарана сталним сукобима.
Такође је јако битно поменути нови трилатерални савез између Аустралије, Велике Британије и Сједињених Држава. Аустралија је са Француском 2016. године потписале уговор о изградњи флоте дизел подморница који је вредео огромних 40 милијарди долара. До раскида тог уговора је дошло након што су Аустралији САД и Велика Британија понудиле нови уговор о изградњи 8 подморница на нуклеарни погон. Тако је нови споразум уздрмао односе са Француском која се осетила изолованом и превареном. АУКУС је погоршао односе Француске и ове три државе, што је додатни показатељ удаљавања САД од својих савезника из Европске Уније.
Јасно је да је овај потез Бајден повукао у намери да се настави затварање обруча око НР Кине, а у будућности не би требало да нас зачуди ако дође до сличних споразума и са Јапаном, Јужном Корејом или Индијом. Критика Трампове спољне политике јесте била формулисана на премиси да он повлачи потезе без ослањања на своје НАТО савезнике, што очигледно и ова адмиистрација наставља да ради. Такође је битно скренути пажњу и на посету Камале Харис југоисточној Азији. У својој посети Сингапуру и Вијетнаму је јасно ставила до знања да је Америка присутна у том региону и да је спремна да реагује на агресивно понашање Кине. Потези председника и подпредседника Сједињених Држава нам показују да трамповска ера није готова. Чињеница је да је управо Доналд Трамп указао на претњу коју Америци представља Кина, а све критике које су му упућене у периоду кампање су очиглено престале да буду релевантне оног момента када је Бајден ушао у Белу кућу.
