Цена гаса на европском тржишту односно на холандском ТТФ чворишту у октобру (06. 10. 2021.) достигла је цену од 1936 долара за хиљаду кубних метара гаса. Ово је историјска цена гаса у Европи, она је у септембру први пут премашила 1000 долара за хиљаду кубика и од тада наставља да расте и не види се крај. Поједини стручњаци указују да је стабилизација цене могућа тек на пролеће наредне године а Европа до тада страхује јер је зима све ближа а складишта гаса нису попуњена, тек око 65/70% капацитета је попуњено.
Извор: Слика екрана, Јутуб ТВ канал Русија 1
Европске земље које немају потписане дугорочне уговоре са Гаспромом оптужују Русију да је смањила испоруку гаса у Европу и вештачки дигла цену да би зарадила. Гаспором им одговара да су све договорене количине гаса испоручене и у односу на прошлу годину и повећане.
Потпарол Кремља Дмитри Песков је изјавио:
“Да ли је могуће добити више гаса од Гаспрома и убацити га тамо? Могуће је. Гаспром је спреман. Штавише, већ је покрио све додатне захтеве”
У међувремену на седници за енергетска питања, Путин је истакао;
,,Потребно је у потпуности испоштовати уговорне обавезе о транзиту нашег гаса преко територије Украјине“.
Украјина, некада главна држава за транзит руског гаса, данас изградњом нових гасовода а и сукобом у Доњецку и Луганску, бива стратешки замењена и склоњена са позиције највеће транзитне земље, све мање количине гаса се испоручују преко њене територије, украјинска привреда трпи, поједине фабрике се већ затварају због високе цене гаса а Украјина не добија милијарде долара као транзитна земља.
Руски гасоводи у Европи (извор: Викепедија, аутор: Самуел Баилуеј-sam.bailus@gmail.com)
За то време, државе које су са Гаспромом потписале дугорочне уговоре, висока цена гаса их не брине, тако Мађарска данас гас плаћа и до 10 пута мање у односу на тржиште а Србија, која треба да обнови уговор о дугогодишњем увозу гаса преговара о цени између 230 и 270 долара за хиљаду кубих метара гаса.
Противници руских гасовода Јужни ток, данас Балкански и Северни ток 2 и заговорници беспоговорног преласка на зелене енергије и обновљиве изворе данас гледају у САД које им не продају свој, иначе скупљи, течни нафтни гас и смањили су испоруке јер је исплатљивије продавати у Азијско-пацифичком региону где живи велики проценат светске популације и индутрија се брже опоравила од ковид шокова. Норвешка, Холаднија и друге европске земље које имају гас на својим територијама, скоро да су исцрпеле своје ресурсе и у наредним деценијама се размишља о затварању свих бушотина.
Амбициозне циљеве о декарбонизацији које је Европа себи поставила до 2035 односно 2050, показало се нису лако ни реално остварљиви. Ослањање на енергију ветра, Сунца, гашење електрана на угаљ и нуклеарних централа широм Европе показују своје недостатке. Слабији ветар или потпуно одсутво ветра, мање суначаних дана али и опоравак приведе после затварања и првог таласа ковида показали су да Европа, европска привреда и њено становништво не могу без Русије и њених енергената. Зато је, упркос свим притисцима, Немачка, из својих привредних интереса, истрајала и са Русијом завршила Северни ток 2, само се чекају коначне дозволе, пуњењење цеви гасом је већ почело.
Следећа табела показује да никакви други извори гаса као на пример из Азербејџана, Турске и Алжира не могу заменити руски гас који ће до 2050. чинити преко 80% европских потреба.
Сједињене Америчке Државе желе да отворено посвађају Русију и Европу око ситуације са гасом, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров а пренео Спутњик.
Где је ту Србија? Она не мора да брине, Србија струју добија из угља, наше термоелектране имају стабилно снадбевање, хидроелектрана Ђердап ради несметано а као поузадни руски партнер и дугогодишњи купац гаса, Србија добија енергенте из Русије по повлашћеним ценама, сада као транзитна земља она је обезбедила набавку гаса и зараду од њеног проласка са којим ће отплатити улагања око изградње деонице гасовода у нашој земљи. Такође, складиште гаса ,,Банатски двор” обезбеђује енергетску сигурност а то је важно пре свега грађанима који имају системе централног грејања, оних који се греју на гас али и фирмама које улажу у Србију.
Пролазак магистралног гасовода кроз Србију. Извор: Гаспром