Ове године се навршава 60 година од прве конференције покрета несврстаних у Београду која је била „камен темељац“ за међусобну економску и политичку сарадњу бројних земаља , претежно такозваних земаља „трећег света“. У претходна два дана је , као пре нешто више од 60 година (01.09.1961), одржан Самит несврстаних земаља у истом граду у коме је све почело – Београду.
Покрет несврстаних је током свог политичког живота имао бројне успоне и падове, али упркос свему, успео је да преброди све кризе које су задесиле свет током последњих више од пола века и да и даље одржи кохезију земаља које су чланице тог покрета.Од прве конференције где је било присутно 28 земаља, тај број је током историје био и преко 130 земаља, док су се јуче окупиле делегације из 105 земаља света.
Творац назива покрета „Несврстани“ је индијски премијер Џавархалал Нехру који значи неприпадање НАТО или супарничком Источном блоку. Представља скуп земаља које базирају своју политику на мирољубивој коегизстенцији, на ненасиљу и поштовању туђег територијалног суверенитета и интегритета. Пре прве конференције јављале су се назнаке постојања заједничке организације на скупу у Бандунгуу 1955. године где су присутне земље изразиле жељу и тежњу неприпадања и неуплитања у сукобе двеју страна.
Прва конференција представља уједно и фундаментално најважнију конференцију покрета Несврстаних где су утврђене главне идеје водиље саме организације и закључен низ докумената које потврђују сарадњу тих земаља, као и писма Кенедију и Хрушчову, тадашњим лидерима супарничких „блокова“ где се све присутне земље изјашњавају као неутралне.
Цело време постојања организације су обележиле разне турбуленције у смислу међусобних сукоба и криза, чак неке конференције попут Седме која није одржана у планираном Ираку због Иранско – ирачког рата него у Индији је показатељ да се покрет изнедрио изнад свих проблема и остао изворно мирољубиво настројен у намери да не учествује у насиљу око њега.
Овогодишња Седамнаеста конференција уједно и јубиларна уочи 60 година од Прве конференције је обележила разним споразумима и разговорима о неким битним актуелним догађајима, као што је сукоб око вишевековне српске територије Косова и Метохије, око Нагорно Карабаха итд. Председавајући на Самиту био је азербејџански председник Илхам Алијев и он је на почетку Самита изразио захвалност нашем председнику што му је указана част да буде председавајући на овом састанку и да то показује да је Србија „спремна да преузме наслеђе од раније. Наш представник, Александар Вучић, између осталога , изјавио је : „Србија као правни наследник Југославије, оснивач УН и НАМ-а је поносни промотер политике мултилатерализма и поштовања међународних норми. Велика ми је лична привилегија и част за Србију што смо се окупили у Београду, где ћете се осећати као код куће. Уверен сам да ће Београд као вишевековни симбол, раскрсница цивилизација, тачка контакта истока и запада за различите цивилизације и религије, може да вас подстакне на дијалог и изградњу нових мостова сарадње“. Као што сам раније рекао, овогодишњи Самит су обележиле и тенденције за продубљивање односа Србије и неких других земаља, као и потписивање билатералних споразума и уговора са Буркином Фасом, Габоном, Зимбабвеом, коме смо и уручили помоћ од 30.000 доза вакцина јер је проценат вакцинисаних људи у тој земљи тек 2 %.
Сума сумарум, догађај је обележила пријатељска атмосфера без тензија и одржавање традиције дуге шест деценија, као и очување од заборава првих идеја Покрета несврстаних.
Објективно гледано, кроз историју Покрет није имао неку конкретну „тежину“ нити снагу да промени неке кључне проблеме у овом свету у коме живимо , али свака тенденција побољшања односа двеју земаља је позитиван чин и треба да се побољша пријатељство између земаља и људи који живе у њој. Покрет ће наставити традицију одржавања конференција и још више учвршћивати односе, јер мале земље тако постају јаче од великих и потенцијално се ослобађају „ланаца“ наметнутих од стране великих сила.
