Претходну недељу обележила је вест да је Иран примљен у Шангајску организацију за сарадњу. Ова вест је значајна јер многи аналитичари ову организацију зову ,, Источни НАТО”. Мада, концепт на ком почива ШОС пре би се могао упоредити са циљевима ОЕБС-а ,него са НАТО-ом.
После дугодишње изолације Иран је стекао статус пуноправног члана ове организације. Претходни период обележиле су америчке санкције Ирану због нуклеарног наоружања. За време мандата Доналда Трампа стално се помињала и могућност војне интервенције у Ирану а почетком 2020. је у нападу америчких снага на аеродром у Багдаду погинуо ирански генерал Касем Солејмани . Званични Техеран је убиство свог генерала протумачио као акт тероризма. Оно што је сигурно је да САД и администрација актуелног америчког председника Џозефа Бајдена не гледају благонаклоно на улазак Ирана у ШОС.
Иран је за време мандата председника Махмуда Ахмадинеџада два пута покушао да постане члан ове организације- 2008. и 2010. Постоје различита мишљења зашто је тада пријем одбијен. Сматра се да је Кина одбила пријем Ирана због својих блиских веза са Саудијском Арабијом- главним конкурентом Ирана на Блиском истоку. Саудијска Арабија највеће количине нафтних деривата продаје управо Кини стога су се у Пекингу плашили да би тај потез изазвао огромну кризу. Такође, Иран је имао једно отворено питање са Таџикистаном због подршке Исламској партији препорода у Таџикистану. Због тога је Таџикистан блокирао пријем Ирана у ШОС. Нови ирански председник Хасан Рохани успео је да реши овај проблем.
Русија и Кина су пријемом Ирана у ШОС значајно ојачале свој утицај на Блиском истоку. САД су се повукле из Авганистана ,након чега су талибани поново преузели власт августа ове године. Постоје и назнаке да ће Кина сарађивати са новим авганистанским режимом. Исто тако у Сирији је само питање дана када ће Путинов савезник председник Сирије Башар Ел Асад преузети контролу над читавом сиријском територијом.
Иран ће својим везама са ШОС значајно ублажити ефекте америчких санкција .Техерану се отвара простор за несметано ширење своје политичке ,економске и војне сарадње са евроазијским савезницима.Ова земља као неко ко баштини персијско наслеђе легитимизује сопствени положај у међународним односима. САД полако губе статус ,, светског полицајца” . У Авганистану су доживеле дебакл, у Сирији је исход рата у који су САД умешале на страну Асадове опозиције известан. САД као и Европска унија мораће да се навикавају на нову реалност,да се поред њих истичу и други играчи на међународној сцени.
