Наиме, 23. јула ове године, на углу Његошеве и улице Алексе Ненадовића у Београду, у току ноћи, исцртан је мурал посвећен Генералу Војске Републике Српске током грађанаског рата у Босни и Херцеговини. Иако је жалбено веће Хашког трибунала потврдило првостепену пресуду према којој је Ратко Младић крив на основу 10 тачака оптужнице. Срби са обе стране Дрине већински не признају уопште Хаг као институцију суда и износе примере где су само Срби осуђени а остали народи су или ослобођени или одлежали минималне казне. Стални напади на Републику Српску и у току рата и након Дејтона створили су у народу појачани отпор према дојучерашњим непријатељима и захтеви за изручивање официра који су били на челу Војске Републике Српске (у Србији касније и официра Војске Југославије) и од њих створили хероје и за људе који нису били ни рођени за време рата.
Извор: Спутњик Србија/ Центар за обнову међународног права
2011. долази до хапшења Ратка Младића и његово изручење Хагу, народ са негодовањем прима ову вест и организују се демонстрације.
,,Има у неколико градова окупљања грађана, засада се то држи под контроло. У Београду и Новом Саду, и још неким градовима. Најављена су нека окупљања у наредним данима”, рекао је Ивица Дачић, тадашњи министар спољних послова а пренео РТС.
И наредних дана је дошло до окупљања. ,,Полиција је у недељу увече у нередима током и после митинга који је због хапшења Ратка Младића организовала Српска радикална странка, привела је 180 особа. Повређено је 32 полицајаца и 11 демонстраната.” (извор: Радио слободна Европа).
Александар Вучић лепи плакат на зграду Б92 (извор: Н1)
Наташа Кандић, оснивач Фонда за хуманитарно право, путем Твитера, најављује да ће 9. новембра уклонити мурал. Иницијатива младих за људска права (YIHR) саопштила је а преноси Н1 да су добили решење о забрану скупа на којем је било планирано уклањање мурала Ратку Младићу. Припадници МУП-а бивају распоређени у близини мурала да би ,,штитили јавни ред и мир а не штитили мурал” наводе из МУП-а а преноси Политика. Ипак, Аида Ћоровић, активнискиња за људска права, бивша народна посланица (2014-2016.) у Народној Скупштини Републике Србије, баца јаја на мурал и бива приведена, али и убрзо пуштена и у вечерњим сатима се са присталицама међу којима су анестизиолог др Раде Панић, чланица Скупштине слободне Србије и редитељка Милица Краљ, Добрица Веселиновић из Не давимо Београд, Весна Пешић, председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић, Петар Ђурић из покрета ,,Ћале ово је за тебе”, карикатуриста Душан Петричић и многи други преноси репотерка Нове С. Са друге стране су се окупили и они који подржавају и желе да мурал остане па је између њих, да не би дошло до физичког сукоба постављен кордон полиције. Обе групе су се разишле.
Мурал Ратку Младићу у Београду (извор: ИН4С)
Полиција раздваја супротстављене групе (извор: Оливер Бунић / Рас Србија према Блицу)
Истог дана док су очи јавности биле упрте у зид а људи су заузимали стране и писали бесконачне коментаре ко је у праву, Влада Републике Србије на седници усваја Предлог Закона о референдуму и народној иницијативи да би се уклонили недостаци ранијег Закона и да би се олакшало грађанско право које се ретко користило.
,,Услед чињенице да је тренутно важећи Закон донет још 1994. године, нови предлог закона садржи и бројна усклађивања са Уставом, пре свега на плану укидања обавезног цензуса за излазак потребног броја гласача као услов за успех референдума, као и у сврху уређивања свих врста референдума предвиђеним Уставном” (извор: сајт Владе Републике Србије).
Према важећем Уставу Републике Србије из 2006. Године,
,,Народна скупштина је дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, ако се промена Устава односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.
Промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача.
Акт о промени Устава који је потврђен на републичком референдуму ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина.” (Члан 203. Устава РС)
То значи да је преме садашњем Уставу потребно да за неко референдумско питање најмање 50.01% изашлих бирача гласа за неки предлог а уколико се усвоји Закон, хипотетички било би довољно и да 30% изашлих бирача гласа за и предлог би се усвојио.
Ово значи да се отварају врата за многе злоупотребе. Годинама несређени бирачки спискови, и даље непознат број умрлих од Ковида19, страначко гласање, поларизација друштва, велика апситиненција младих, велики број људи на раду у иностранству. Ту је увек уплив страних банака, корпорација, центри моћи са Запада и Истока могу захтевати нешто за себе и тако даље, доводе до бојазни јавности да ће се нешто значајно за све грађане земље и њену будућност препустити дневној политици и да ће бити изабран лоша опција.
Рио Тинто који годинама лобира да добије дозволе за ископавање руде Јадарита односно литијума, који би, како пракса показује у иностранству, тотално уништило плодно тло, загадило реке, иселиле би се десетине хиљада људи, штета би била ненадокнадљива а економска добит минимална. Медији нису довољно обратили пажњу на ову измену те се у јавности ствара отклон и помишља се да ,,то нису чиста посла”. Шта даље следи и да ли ћемо дозволити да нам на референдуму потурају разне опције које би штетиле нашој држави и друштву, данас Суд где би настао правни хаос, сутра Рио Тинто и еколошка катастрофа, један дан ће доћи Преамбула Устава па ако ико остане у Србији можда се и постави питање Косова и Метохије. Остаје нам да се свађамо око зида и мурала док нам узимају део по део права и државне територије.
Извор: Shutterstock према Директно.
