Novembar, mesec koji za svakog ima ponešto. Mnogima je novembar omiljeni mesec, upravo zbog svoje jedinstvenosti spajanja jeseni i zime. Neverovatni žuto-narandžasti pejzaži oduzimaju dah i onim najtvrdokornijim. U novembru mogu da se pronađu i istoričari, pa čak i zavađene strane četnika i partizana. Jednima je draži 11. novembar, dok drugima je srcu miliji 29. novembar. Fudbal je, takođe, uspeo da nađe svoje mesto u ovom mesecu. U fudbalskoj terminologiji kada se spomene novembar prva misao su kvalifikacije. Takav je slučaj i ovoga puta. Nebrojano puta smo dočekivali novembar nezainteresovano, jer naša reprezentacija u većini slučajeva već do novembra izgubi realne šanse za odlazak na veliko takmičenje. Ovoga puta situacija je malo drugačija, željno isčekujemo ovaj mesec, jer ovoga puta upravo realne šanse imamo da se plasiramo na svetsko prvenstvo i to pobedom nad vrhunskom evropskom selekcijom – Portugalom. Novembar započinjemo prijateljskom utakmicom protiv Katara i to 11. novembra, nakon toga idemo u Lisabon i na finale 14. novembra, kako to selektor Stojković voli da kaže. Možda bi bilo bolje da su termini zamenjeni, barem bi simbolika bila jača. Na dan mira, odnosno proslave pobede u Prvom svetskom ratu, Srbija pobedila Portugal. Barem bi se lako pamtilo, kao što se pamti 18. jun 2010. U Lisabonu jurišamo na pobedu, najavljuje selektor od početka kvalifikacija. Možda je trebao reći „za mnom„? Juriš asocira na bezglavo trčanje i uzaludno trošenje snage, dok za mnom više deluje kao organizovana ofanziva (eto još jedne simbolike sa Prvim svetskim ratom).
Trenutno, u našoj grupi Srbija se nalazi na prvoj poziciji sa 17 bodova, jednim više od Portugalaca koji imaju i utakmicu manje. U terminu naše utakmice sa Katarom, Portugal će igrati sa Ircima i možda će oni na krilima Dana Pobede iznenaditi Portugal, ipak je Portugal bio neutralan u Prvom svetskom ratu. Ircima je ovaj utakmica bez rezultatskog značaja, oni će igrati za čast. Međutim, Portugalci utakmicu dočekuju sa imperativom pobede i sigurno da se Ronaldo i društvo neće zadovoljiti sa nerešenim ishodom ili eventualnim porazom. Bez obzira na rezultate utakmice, iz tabora Srbije napominju da idemo na pobedu. Ovakve izjave selektora raduju domaću javnost, jer od 2010. nismo uspeli da savladamo niti jednu, uslovno rečeno, veliku reprezentaciju. U Lisabon idemo sa čvrstim samopouzdanjem i velikim entuzijazmom, koje smo stekli igrama reprezentacije. Ne mislim na rezultat i ubedljive pobede, mada njih i nije bilo, već na odnos igrača i njihov pristup svakoj utakmici. Nismo igrali pasivno i konstantno smirivali igru, već smo napadali i tražili gol više. Nekad smo to uspevali, nekad nismo. Setite se utakmice protiv Portugala u Beogradu, na poluvremenu smo imali zaostatak od dva gola. Verujem i da većina navijača ni u lajuđim snovima nije očekivala da pri tom rezultatu Srbija napadne i rizikuje eventualno katastrofu. Selektor je skupio hraborst za takav potez, niko pre njega nije to uradio i bio je nagrađen za iskazanu hrabrost. Utakmica je završena rezultatom 2:2 ali ruku na srce bilo je tu prostora za treći gol, kako Srbije tako i Portugala.
Utakmica koja nam još govori o borbenosti i napadačkom mentalitetu trenutne Srbije je utakmica protiv Irske, koja završena nerešenim rezultatom na veoma nesrećan način, autogolom. Sve ovo daje nam dovoljno razloga da se opravdano nadamo direktnom plasmanu na svetsko prvenstvo. Pored toga forma srpskih fudbalera daje dodatni vetar u leđa. Fulam na Mitrovićevim ledjima juriša ka Premijer ligi, postigli su 44 pogodaka ove sezone a Mitar je 20 puta zatresao mrežu i upisao pet asistencija na svoj konto i sve to na 17 utakmica. Pored Mitrovića u fenomalnoj formi je i Dušan Vlahović. Nastavio je formu iz prošle sezone i upisao se osam puta u listu strelaca. Nikako ne treba zaboraviti Tadića i SMS-a, to su igrači koji jednim potezom mogu da reše ishod utakmice. Neću trošiti reči na kvalitete portugalske reprezentacije, jer su oni svima dobro poznati. Međutim postoje određeni problemi u njihovom taboru. Bernando Silva, igrač Mančeser Sitija, se povredio. U pitanju je mijalgija-bolest mišića i neizvestan je njegov nastup protiv Srbije. Zbog povreda su “otkazali” rezervni golman Entoni Lopez, Žoao Mario i Rafa. Umesto njih, pozvani su čuvar mreže Vulverhemptona Žoze Sa i vezista Valensije Gonzalo Gedeš. Srbija takođe ima problem sa povredama. Darko Lazović je dosao na okupljanje reprezentacije, ali samo da bi se konstatovalo da je povređen. Umesto njega selektor je pozvao Aleksu Terzića iz Fiorentine. Problema sa povredama imaju i Filip Kostić i Filip Đuričić, dok je Aleksandar Mitrović ranije završio utakmicu za Fulam tokom vikenda. Ali svi oni bi trebalo da budu spremni za meč protiv Portugala 14. novembra, odlučujući za plasman reprezentacije Srbije na Svetsko prvenstvo.
Videćemo ko će biti na raspolaganju selektoru, ali ako sve bude u najboljem redu možemo očekivati sledeći sastav: 3-5-2
Rajković – Mitrović – Nastasić – Milenković – Kostić – Gudelj – SMS – Tadić – Djuričić – Mitrović – Vlahović.
