Thursday, January 27, 2022
Politika Lungo la strada!

Lungo la strada!

„Bauk kruži Evropom – bauk komunizma…“ Ovim rečima, nepunih 79 godina pre rođenja jednog od najvećih revolucionara ikada, a svakako najvećeg na prostorima američkog kontinenta, Karl Marks i Fridrih Engels uposlili su svoja pera. U svom najkonciznijem delu izložili su osnovne postulate svog pokreta koji je za cilj imao ono što je ključna ličnost naše teme postigla bez dubljeg poznavanja i pomenutog sažetog dela, a kamoli kasnijih kolosalnih i kapitalnih dela zrelih evropskih družbenika. Ono što je Kastro postigao nije bilo produkt pukog studiranja, iščitavanja i beskonačnog interpretiranja „već viđenog“ i upravo to je ono što čini razliku između njega i sistem(at)ski ukomponovanih zupčanika i svog, i prošlog, i našeg, ali i svih budućih epoha. On je komunizam i marksizam na Kubu doneo tek pošto je započeto završio! Nije bio previše inspirisan ni Marksom, ni njegovim nastavljačima u SSSR-u primera radi, kao najboljem reprezentu žive ideologije kakav je komunizam u to doba na tim (sovjetskim) prostorima bio. Oni, pak, koji su se nakon Marksa i Engelsa služili njihovom ideologijom ma gde se nalazili, a koji su to činili prilično korektno u domenu onog famoznog, a za konvencionalni ljudski moral pravičnog „radi šta govoriš“, dobili su svoje zavidne pozicije na zvezdanom nebu komunizma. Tako imamo: lenjinizam, staljinizam, boljševizam, maoizam, džuče ideologije…Verovatno da je cena Fidelovih dela kojih je uglavnom bilo na praktičnom planu, a koja su produkt bunta, talenta i onog trećeg, u tome da ga nema među velikanima „srpa i čekića“ u širim univerzitetskim publikacijama. Nadajmo se da je razlog tome ipak samo njegov skorašnji odlazak.

Poreklom (sa očeve strane) Španac, Galicijac, iz mnogodetne, ali i dobrostojeće kapitalističke porodice. Prvi impulsi, još u osnovnoj školi – želja za dokazivanjem, glad za pobedom. A onda, spektakl: pravno obrazovanje izgrađeno na isusovskim temeljima iz perioda školovanja pre studija, pa na sve to dodati još i vrele ulice Havane na kojima se zavidno snalazio. Politička situacija na Kubi čini se bezazleno-bezizlaznom: Fulgensio Batista, diktator koji je na vlast došao zbacivši prethodnika na sličan, ali neuporedivo manje hrabar i srećan način u odnosu na koji će to Kastro učiniti s njim, upravlja zemljom i pljačka je dugi niz godina, u dva mandata. Logično pitanje koje nam se postavlja prilikom upoznavanja sa ovim okolnostima u kojima je neko poput Kastra rođen, razvijao se i odrastao jeste: „Zašto je njemu promena uopšte bila potrebna?“ Neki će reći da je krivac vatrena Galicija; drugi da iz kapitalizma i obezbeđenosti proističe samo dosada (u njegovom slučaju ne ona pasivna, već delatna); treći, pak, da ga je sklonost ka idealizmu naterao, što je donekle kompromis između prva dva…

Tri su ključna momenta u Kastrovom životu, uz 637 preživelih pokušaja atentata: 26. jul, i kao datum, i kao pokret čiji je osnivač i član bio do revolucije i osnivanja partije; poznanstvo sa Če Gevarom i ličnost njegovog mlađeg brata Raula, te besprekorna saradnja s njim od detinjih dana. Od pomenuta tri krucijalna segmenta i datosti u životu našeg junaka, na gradacijskoj skali kakvoće nemoguće je poređati ih od manje ka više bitnom ili obratno. Ipak, ne bi bilo zgoreg prisetiti se reči Hilde Gadee, potonje gospođe Gevara, prilikom njenog upoznavanja sa Kastrom. U jednom od mnogih „late night talk-ova“ tog vremena, dok su se još uvek sprovodili na fizički prisutan način uključenih u razgovor, Hilda je na svoje pitanje koje je slično onom koje smo i mi postavili u redovima iznad, a koje je glasilo: „Zar Vama nije mesto na Kubi, šta ćete Vi ovde s nama?“ (sastanak je održan u Meksiku) dobila Kastrov samouveren odgovor u najkraćoj mogućoj formi: „Objasniću Vam…“. Njegov odgovor, ipak, po njenim rečima trajao je više od četiri sata, do u cik zore.

Foto: BBC https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-55083517.amp

Talentovan, hrabar, srećan, odličan govornik, dobar hrišćanin i još bolji komunista, okružen kvalitetnim ljudima, lepim ženama, žestokim pićima, dobrim duvanom i decom, Fidel Kastro izdržao je punih 90 godina. Kuba kakvu poznajemo do danas njegovih je ruku delo. Njegov odnos sa Amerikom koji se obavezno pojmi kao unapred isplaniran otpor prema istoj i neprijateljsko raspoloženje prema njenim vlastima možda su nezasluženo preuzeli primat kada je u pitanju spoljna politika Kube, na uštrb izvanrednog odnosa sa SSSR-om, na uštrb Uga Čaveza i Venecuele, čitavog južnoameričkog kontitenta sa Srednjom Amerikom i na uštrb diktatora jugoistočne Evrope koji su ga čak i po modnim detaljima plagirali. Na dan njegove smrti, četiri godine kasnije, umro je i njegov veliki prijatelj, brat po temperamentu i karakteru, veliki Dijego Armando Maradona. Neka zalog za isplatu autorovog minimalnog truda i vremena uloženog u spomen na ovog velikog revolucionara za početak ne bude više od malo dubljeg samostalnog upoznavanja čitaoca barem sa posledicama rada Fidela Kastra, iako bi nam svima sigurno više odgovarao u svojoj mlađoj ili reinkarniranoj verziji. U susret rečenom!

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Ako mislite da je kultura samo vaša, za**bali ste ste, malo je i moja!

Jedan od najznačajnijih filozofa 20. veka, Fridrih Niče, u umetnosti je, kažu upućeni, pronašao nit vredniju od same istine; nasuprot religiji i...

Смрт истраживачког новинарства?

Кембриџ речник дефинише истраживачко новинаство као тип новинарства који покушава да открије информације које су од јавног значаја, а које неко покушава...

Referendum o pravosuđu: suština predloženih izmena

U nedelju, 16. januara, biće održan republički referendum na kom će se građani izjasniti o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije.

Референдум у залеђу

Амандманска техника јесте један од релевантних, али и најоклеветанијих начина промене највишег правног акта. Релевантност обезбеђује сам највиши правни акт, прописујући амандмане...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?