Свједоци смо константних политичких нестабилности у Црној Гори у последњих годину дана. Постављају се многа питања, од тога када ће пасти Влада, хоће ли доћи до реконструкције, хоће ли уопште пасти, зашто реформски процеси преспоро иду и тако даље. Превелико величање лидера читаву нашу историју, без обзира на којој страни били је свакако лоша особина нашег менталитета. Просјечан црногорски грађанин, хвала Богу има доста изузетака, своју сигурност покушава наћи у некоме „изнад“ њега, често заборављајући да неко „изнад њега/ње“ зависи од саме њихове подршке, а не обрнуто, посебно ако причамо о политичким лидерима, али добро да се вратимо на неке ствари.
Добро, имамо сукобе између црногорског и српског национализма, то дијели државу, ах да „про српске“ и „про црногорске партије“ су толико пута били у коалицији у задњих 30 година на локалном или државном нивоу. Ево неколико примјера из наше не тако давне историје: ЛСЦГ и Народна странка, ЛСЦГ и СНП на Цетињу, СДП и ДФ на локалном нивоу до недавно у Будви, раније и у Тивту, Херцег Новом, ДПС са Народном станком, итд… Значи, свака партија која има диаментрално супротан програм који се везује за национални предзнак је у једном моменту била у коалицији са супротном страном. Можда је чак Народна слога, коалиција Либералог савеза и Народне странке, била најоптимистичнија, јер је указивала на помирење Црногораца и Срба, људи тотално различитих политичких идеологија, истог поријекла и истих брастава, али добра идеја није имала добру завшну имплементацију као и све у Црној Гори. Наравно данас постоје још више подјела између самих Црногораца, и самих Срба. Проблем настаје када десница у дјелове једних и других постане превише јака, али вјерујем да су то мали проценти, да би се чак тако нешто могло превазићи или умањити, кад су могли супротни програми у једну коалицију кроз задњих 25 година, све је могуће. Кажу да подјеле нису толико претјеране, да ја могу нормално да причам са оним, братом рођаком, пријатељима који мисле другачије од мене и да будемо у добрим односима зар не, што јесте заправо истина.
А што се тиче владајуће већине у Црној Гори, очигледно функционише исто онолико сложно као некада у опозицији, а садашња опозиција се добро сналази ту ђе је, из разлога што им је критичка мисао боље развијена него док су владали. За Владу се још не зна, ни за изборе, али смо мало уморни као грађани од сталних избора, мислим нисам једини што дијели ово мишљење. Но хајде реците ми ако неко зна, када ће поново парламентарни и то ванредни да поново гласам да неко прима минимум 3000 еура мјесечно уз све могуће привилегије, док ћу ја да будем магистрант од 23 године који ради за 200 еура. Мада и народ је доста крив, нови четници против нових комита, а иронија у иронији је што су те двије ријечи били синоними, и што су четници и комите били у коалицији у Другом Свјетском рату у Црној Гори, и што су неки из комита прелазили у партизане, а неки у четнике, доста четника у партизане и тако даље, а да то ти је наша тешка прошлост и садашњост.
Цитат из серије „Ђекна још није умрла, а ка` ће не знамо“ од легендарног Живка Николића : „Сине Мишо, ја не виђех веће будале од тебе, која ради више против себе, до тебе“, па да поента је сви смо ми често тај Мишо, а ове ријечи су више присутне међу нама, али нисмо свјесни тога.
