Thursday, January 27, 2022
Nauka Društvene Koncert Metalike u Moskvi kao dokaz teze o kraju istorije Frensisa Fukujame

Koncert Metalike u Moskvi kao dokaz teze o kraju istorije Frensisa Fukujame

U ovom radu želimo da se fokusiramo na period samog kraja Sovjetskog Saveza i poraza ideologije komunizma u toj državi. Pre svega, glavni fokus se odnosi na proces infiltracije zapadnih kulturnih obrazaca koji su doprineli jačanju specifično zapadne ideologije liberalne demokratije i tržišnog kapitalizma među stanovništvom SSSR-a. Pretpostavka je da je prodiranje, prvenstveno, proizvoda poput koka kole, mekdonalds restorana, filmova, muzike i ostalih obeležja Zapada sa sobom donelo ne samo konkretne proizvode koji su počeli da se konzumiraju među stanovništvom, već i ideje i unutrašnju logiku suprotstavljenog bloka koji je vremenom uspeo da oslabi i na kraju porazi dominantnu ideologiju Istočnog bloka na njenom domaćem terenu. Pored toga, želimo da damo poseban osvrt na konkretan događaj (koji se nalazi u naslovu samog rada) za koji smatramo da je bio tačka emotivnog naboja i simbol poraza ideologije komunizma kroz perspektivu koju nam daje Frensis Fukujama u svom delu “Kraj istorije i poslednji čovek” jer može predstavljati interesantan i efektivan okvir u kom težimo da dokažemo našu hipotezu o porazu ideologije komunizma u ovoj, danas nepostojećoj, državi. Sistematsko prodiranje zapadnih ideja i načina života u države čija obeležja nisu, ili makar nisu bila, dominantno okarakterisana kulturnim obrascima sa Zapada možemo pojmovno odrediti raznovrsnim sinonimima: vesternizacija, amerikanizacija, mekdonaldizacija, modernizacija… Ako uzmemo u obzir istorijski kontekst, odnosno tadašnju bipolarnu podelu sveta u kojoj su dve glavne suprotstavljene strane predvodile Sovjetski Savez s jedne, i SAD s druge strane, stava smo da je najpodobnije koristiti pojam amerikanizacije radi veće preciznosti koja bi bila korisna u okvirima ove analize, jer je ovaj pojam referentna tačka u koordinaciji i razumevanju problematike zadate teme.

Opis

Istorijski osvrt na period Hladnog rata nam pomaže da bolje razumemo pojam amerikanizacije i uvidimo zašto nam je od tolikog značaja. Amerikanizacija predstavlja skup raznovrsnih procesa kojima Amerika teži da vrši kulturni uticaj na ostale države i društva tako što će navesti recipijente da pozajmljuju, imitiraju i primaju kulturne obrasce kroz te iste procese.1 Ova definicija nam je korisna jer na dobar način sumira proces kojim se htelo, pogotovo u periodu Hladnog rata i borbe protiv glavnog neprijatelja – komunizma, uticati na stvaranje pozitivne slike o SAD-u putem “nenametnute” implementacije ideološkog sadržaja i težnje ka stvaranju dualizovane perspektive u kojoj je Amerika bila prikazivana kao suštinski dobra, a SSSR kao suštinski loša opcija. Radina Vučetić primećuje: “Kao sredstvo borbe, sve više se zaokružuje nastojanje da se svetu učini poželjnim američki način života, kao i da američki san bude predstavljen ostatku sveta kao američka java. Američki san, kao san o boljem, bogatijem i srećnijem društvu za sve građane, nezavisno od njihovog položaja, postao je san o nadi koja prerasta u stvarnost, ali i idealno propagandno sredstvo.”2 Kao što možemo da vidimo iz priloženog, svojevrsni ideološki pogled na svet i planirana idealizacija američkog pogleda na život, koji je dostupan samo upravo onima koji slede dominantne američke kulturne vrednosne obrasce, je iskorišćena kao oružje u nadmetanju i nametanju ideologije koja se vremenom probijala i u izvesnom trenutku porazila komunizam, a sa njim uslovila pad celog Istočnog bloka i konačne pobede liberalne demokratije, što će navesti Fukujamu da proglasi kraj istorije.

Foto: Vijesti

Dolazimo do još jednog pojma koji je direktno povezan sa amerikanizacijom, a to je popularna kultura. Vučetić naglašava ulogu koju je imala američka popularna kultura u razbijanju čvrste kulturne paradigme koja je preovladavala u zemljama “iza gvozdene zavese”, kako je pomoću popularne kulture vođen kulturni hladni rat pored ostalih vidova “ratovanja”. Ona navodi kako se popularna kultura veoma lako infiltrirala u Jugoslaviji jer nije bila nacionalno određena te je stoga mogla da poprimi jugoslovensku crtu.3 Ukoliko pretpostavimo da je SFRJ bila sličnija Sovjetskom Savezu ideološki i organizaciono (iako je naravno Jugoslavija imala svoje specifičnosti koje su je činile liberalnijom i otvorenijom od tadašnjih socijalističkih država) možemo da tvrdimo kako su se slični mehanizmi odvijali i u SSSR-u koji su kasnije doprineli urušavanju ideologije komuniyma iznutra.

Foto: Politički pregled

Sada bi smo se osvrnuli na konkretan događaj koji je u naslovu rada. Konkretno misli se na koncert američkog hevimetal benda Metalike koji se održao u Moskvi, glavnom gradu Sovjetskog Saveza, Koncert je održan 28. septembra 1991. godine kojem je prema procenama prisustvovalo do dva miliona ljudi.4 Reč je o jednom od najvećih koncerata na otvorenom u istoriji muzike, što je već samo po sebi fascinantno kao informacija, a ako još na to dodamo činjenicu da se to desilo u srcu SSSR-a u kom je ova vrsta muzike čak jedno vreme bila zabranjena dolazimo do zaključka o ogromnom ideološkom značaju koji je izazvao ovaj događaj. Slike sa koncerta same govore dovoljno o simbolici. Na snimcima sa koncerta možemo da vidimo viorenje američkih zastava, publiku koja u zanosu igra uz muziku i peva pesme, helikoptere koji obleću iznad publike, pripadnike vojske koji su došli da osiguravaju koncert, a koji se pridružuju publici u igranju. Na sve to dodajmo muziku koja se sluša i dobijamo jedan spoj jakih emotivnih naboja koji slave veličanstvenu pobedu američkog načina života, dobrih momaka na pravoj strani istorije (ako pitamo ljude sa Zapada) ili jednu veliku sramotu i poniženje (ako pitamo čelnike KPSS-a). Ako na sve to dodamo da je neposredno nakon koncerta, krajem decembra 1991. godine Sovjetski Savez zvanično prestao da postoji simbolika ovog koncerta postaje još veća. Metalika kao stereotipni primer američke popularne kulture, kao proizvod “američkog načina života”, svirala je pred oduševljenom milionskom publikom u komusitičkoj prestonici sveta. S namerom su prethodni redovi napisani u poetičnom tonu kako bi naglasili ideološki zanos koji je vladao tada na Zapadu. Sovjeti su konačno bili pobećeni, uništena je komunistička imperija.

Foto: Planet radio

Analiza

Uzimajući u obzir Fukujamino učenje o kraju istorije, valjalo bi ove procese izanalizirati iz njegove perspektive. Ono što treba naglasiti ovde jeste da ovo nije pokušaj univerzalnog dokazivanja Fukujamine pozicije, već više kontekstualni okvir u datom istorijskom trenutku koji potkrepljuje ideološka stanovišta Amerike i američke kulture, a čiji je Fukujama predstavnik. Fukujama tvrdi da su događaji koji su se odigrali u poslednjim decenijama 20. veka verovatno i krajnji pokazatelji kraja istorije. Pobeda Zapadne ideje je vidljiva, pre svega, u tome što ne postoji apsolutno nikakva dovoljno jaka alternativa za zapadni liberalizam, što se ne vidi samo u sferi visoke politike, već i u neizbežnom širenju konzumerističke zapadne kulture (možemo slobodno reći američke) u raznovrsnim kulturnim sferama.5 Shvatanje istorije koje zastupa Fukujama je preuzeto od Hegelove filozofije istorije i prožeto je njegovim učenjem o gospodaru i robu, gde bi Zapad predstavljao gospodara, a ostali sistemi vrednosti (pa i komunizam) roba. “Kraj istorije predstavlja krajnju tačku ideološke evolucije čovečanstva i univerzalizaciju Zapadne liberalne demokratije kao konačnog oblika ljudske vladavine”6, objašnjava nam Fukujama. U ovome vidimo utkanost teleološkog istoricizma koji zastupa ovaj autor, a čije je osnovne ideje preuzeo, kako smo već rekli, od Hegela. Nedeljković nam govori o paralelama između Hegelovog i Fukujaminog učenja gde kaže da poredeći Hegelov stav o Napoleonu kao apoteozi svetskog duha i završne faze istorije i Fukujamin stav o tome kako nijedan američki lider ne bi mogao da postigne to što je postigao Napoleon iz prostog razloga što mehanizmi liberalne demokratije to ne dopuštaju.7 Imajući to u vidu, stava smo da bi onda mogli okarakterisati, na osnovu do sada rečenog, koncert Metalike kao apoteozu i kulminaciju krajnjeg dometa teleološkog procesa u kraju istorije. Odnosno koncert kao idilična svetkovina na kojoj se veliča ideja Amerike i Zapadne liberalne demokratije, koja je bila omogućena gorepomenutim procesom amerikanizacije, odnosno prodorom popularne kulture. Naravno, naglasak je na koncertu zbog njegovog simboličkog značaja i ideološkog i kulturnog otiska koji je ostavio u datom trenutku. Ništa manje ne treba zanemariti ostale aspekte i obeležja američke kulture koji su izgradili i doveli do krajnje tačke događanja. Levis farmerke, brza hrana, žvakaće gume, holivudski filmovi, sve ove pojave predstavljaju amalgam kulture i ideologije koji su učestvovali u kulturnoj, političkoj i ideološkoj borbi između Zapadnog i Istočnog bloka, koja je bila toliko izražena da je na kraju borbe zanos bio veoma jak da je dolazilo do izjava poput ovih koje je iznosio Frensis Fukujama.

Foto: Fukujama (Bankar.me)

Ovim stavom o koncertu ne žele se nipodaštavati drugi događaji koji su mogli da imaju ovakav status, poput pada Berlinskog zida, koji je iz političke perspektive svakako značajniji događaj od koncerta Metalike i štaviše mnogo bolji primer koji bi potkrepio ideju o kraju istorije. Toga smo i te kako svesni, međutim naš cilj u ovom radu je da prezentujemo događaj koji ima prvenstveno kulturološku težinu, a čije su implikacije ideološke, stoga deluje kao opravdano označavanje ove muzičke manifestacije na način na koji je to u tekstu urađeno.

Pojmovi amerikanizacije i popularne kulture su bili od suštinskog značaja za dokazivanje hipoteze jer su postavili temelje za kasniju razradu glavnog fokusa ovog rada. Kraj istorije iz ove perspektive predstavlja ideološki okvir Zapada koji je morao sebi da objasni kraj Hladnog rata koji je imao definišuće dejstvo za Zapad, a pre svega SAD kao predvodnika, koji je sad težio da nakon slavljenja pobede zapadnih ideja sebi pronađe novi smisao. Pokušali smo da kroz prizmu kulturnih uticaja objasnimo urušavanje Sovjetskog Saveza i poraz komunističke ideologije. U ovome nam je bilo jako bitno da precizno definišemo pojmove koji su nam dali referentni okvir u kojem možemo da manevrišemo u zadatom prostoru. Amerikanizacija, kao suštinski važna strategija, predstavlja pojavu koja je doprinela prevladavanju zapadne ideologije, jer se polako i postepeno širila unutar društva što je vremenom dovelo do opadanja privlačnosti komunističkih ideja i time, na gotovo nečujan način uspela da izazove ogromnu buku u Moskvi zvucima hevimetala na samom kraju postojanja SSSR-a. Događaj koji je imao tako jaku simboliku, omogućio je da se uzme kao događaj koji je kulminirao istoriju i doveo do njenog kraja, makar uzimajući simboliku i kulturni kontekst u tom istorijskom trenutku. Iako je Fukujama stava da nema konkretne ličnosti koja bi mogla da predstavlja apoteozu kraju istorije, mi smo uzeli koncert kao konkretan događaj koji je imao značajne implikacije, a koji je svojom masovnošću i nesvakidašnjim prizorima dao mogućnost da ga sagledamo na ovaj način.

____________________________________________________________

1 Ros Kroes, If You’ve Seen One, You’ve Seen the Mall: Europeans and American Mass Culture, Urbana, Chicago, 1996, str. x-xi.

2 Radina Vučetić, Koka-kola socijalizam, Beograd, Službeni glasnik, 2012, str. 30.

3 Radina Vučetić, Koka-kola socijalizam, Beograd, Službeni glasnik, 2012, str. 39-40.

4 https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Metallica_concert_tours#1990s_tours

5 Francis Fukuyama, “The End of History?”, The National Interest, Summer, 1989, pp. 1.

6 Francis Fukuyama, “The End of History?”, The National Interest, Summer, 1989, pp. 1.

7 Zoran Nedeljković, “Fukujamino učenje o kraju istorije i poslednjem čoveku”, Zbornik radova Filozofskog fakulteta, XXXVII, 2007: 329.

Literatura:

  • Vučetić Radina, Koka-kola socijalizam, Beograd, Službeni glasnik, 2012
  • Nedeljković Zoran, “Fukujamino učenje o kraju istorije i poslednjem čoveku”, Zbornik radova Filozofskog fakulteta, XXXVII, 2007, 325-343.
  • Fukuyama Francis, “The End of History?”, The National Interest, Summer, 1989, 1-19.
  • Kroes Ros, If You’ve Seen One, You’ve Seen the Mall: Europeans and American Mass Culture, Urbana, Chicago, 1996
  • https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Metallica_concert_tours#1990s_tours

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Ako mislite da je kultura samo vaša, za**bali ste ste, malo je i moja!

Jedan od najznačajnijih filozofa 20. veka, Fridrih Niče, u umetnosti je, kažu upućeni, pronašao nit vredniju od same istine; nasuprot religiji i...

Смрт истраживачког новинарства?

Кембриџ речник дефинише истраживачко новинаство као тип новинарства који покушава да открије информације које су од јавног значаја, а које неко покушава...

Referendum o pravosuđu: suština predloženih izmena

U nedelju, 16. januara, biće održan republički referendum na kom će se građani izjasniti o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije.

Референдум у залеђу

Амандманска техника јесте један од релевантних, али и најоклеветанијих начина промене највишег правног акта. Релевантност обезбеђује сам највиши правни акт, прописујући амандмане...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?