O franšizi čiji su lepši dani počeli sredinom osamdesetih ima da se i kaže i piše zaista puno. Jedan čovek koji je uspeo da ispali u košarkaške visine do tada prilično nepopularan tim danas je živa legenda svetskog sporta, a njegovi Bulsi ove sezone beleže najbolje partije u zadnjih nekoliko godina. Majkl Džordan je svakako najzaslužniji što Čikago danas ima enorman broj fanova širom SAD-a i sveta a na njihovu sreću i za njihov tim je došlo naizgled neko bolje vreme posle niza godina tavorenja, iako se ne bih mogao oteti utisku da ima timova koji su u svojim ‘životarenjima’ prolazili i gore a neki pritom nisu uspeli da se iz tog ‘čemera’ i iščupaju. Elem, ovaj tekst posvećujem trenutnom timu Bulsa, koji je posle par meseci uspeo da prikupi dosta simpatija i da trenutno bude jedna od najjačih ekipa cele NBA lige.
Igrači koji su dovedeni u ‘vetroviti grad’ sada već prošle godine su izazvali dosta pažnje, naravno pre svega svojim igrama i pre dolaska u Bulse. Demar Derouzen, Lonzo Bol i Aleks Karuzo su pristigli letos, a nešto pre njih se Zeku Lavinu, Kobiju Vajtu i ostalima pridružio crnogorski reprezentativac Nikola Vučević, koji je trejdovan iz Orlando Medžika. Kada je tim sklopljen (kao što su mnogi priznali, nenadano), postalo je jasno da Milvoki, Bruklin i Filadelfija dobijaju velikog rivala u borbi za prvo mesto Istočne konferencije. Nije se pak moglo pretpostaviti kako bi ekipa funkcionisala, prvenstveno jer je pored Lavina, koji je do tada bio najbolji igrač Bulsa, došao neko kao što je Nikola Vučević, igrač koji je par sezona bio najsvetlija tačka Orlanda, a zatim jer je stigao i neko ko je i pored svoje 32 godine itekako željan da košarkaškom svetu pokaže i dokaže da vredi mnogo više nego što su to pokazali oni koji su zaduženi za sastavljanje ekipa. Reč je naravno o Demaru Derouzenu, čoveku na čiji račun trenutno stiže ogroman broj pohvala, novom lideru Čikago Bulsa.
Na priču o Demaru ćemo se vratiti kasnije, a sledećih nekoliko redova biće posvećeno dosadašnjim partijama Čikaga. Trenutno se nalaze na samom vrhu Istoka i ubrajaju se među najbolje ofanzivne ekipe. Ipak, treba napomenuti da je krajem novembra u NBA ligi došlo do velikog rasta broja zaraženih virusom Kovid-19. U ovakvim uslovima mnogi timovi su krenuli da gube svoj ritam i da se suočavaju da nedostatkom igrača, što pogoršava situaciju znajući da je sezona duga i da se tokom njenog trajanja dogodi veliki broj povreda. Kovid nije zaobišao ni tim Bilija Donovana, a pored privremenog odsustva nekolicine igrača treba reći da je povreda, a zatim i operacija, na duže udaljila s terena Patrika Vilijamsa, koji će vrlo verovatno propustiti ostatak regularne sezone.
Čikago trenutno ima 7 pobeda u nizu, a njihove partije ne prolaze nezapaženo kod mnogih navijača, i mogu slobodno reći da su trenutno možda i omiljeni tim u svetu košarke a da je Demar Derouzen košarkaš o kom se najviše priča. Ovaj čovek je rođen 1989. u Komptonu. Pritom moram dodati da se ne trudim da naučim koji je kraj u kom gradu u SAD-u gori ili povoljniji za život, ali za Kompton se kaže da je vrlo nezgodan, da je na lošem glasu i da je prilično opskrbljen bandama različitih profila. Za Diba se od malena pričalo da može postati elitni sportista zbog dužine svojih ekstremiteta, a njegov otac (inače bivši NFL igrač) nije ništa prepuštao slučaju. Svog sina je od malena privikavao na najteže zadatke koji ga mogu naći na terenu. Zahvaljujući tome, Derouzen je svoju koledž košarku zaigrao na ne previše cenjenom USC Univerzitetu. Kao i dosta NBA košarkaša, njegov put do najveće scene nije bio nimalo lak ali ipak može reći da je imao relativno mirnije detinjstvo. Zbog majčine bolesti i želje da joj što pre pomogne, sve karte je bacio na draft 2009. godine, kada ga, i pored njegovog velikog straha da možda neće biti izabran, Torotno Reptorsi i Masai Uđiri biraju sa visoke devete pozicije.
Demar nije imao sreće da se oproba sa Krisom Bošom i da možda zajedno dovedu Toronto u borbu za šampionski prsten. Tek posle dovođenja Kajla Laurija i njihovog uigravanja, Reptorsi su postali jedan od najjačih timova Istoka, a Lauri i Derozan veliki prijatelji. Tih godina njihov tim je važio za pretendenta za najviši plasman u Istočnoj konferenciji, jedne sezone su uspeli da se domognu konferencijskog Finala gde su izgubili od Lebrona Džejmsa i njegovih Kavalirsa. Dve sezone potom su se još dva puta sreli u plejofu i tada je skor bio 0 – 8 u korist Klivlenda. Derouzenove partije u najbitnijim utakmicama nisu radovale čelne ljude tima iz Kanade, prvenstveno jer je to igrač koji se u odlučujućim momentima mečeva ‘gubio’ a u šutu za 3 poena je itekako oskudevao. Što se ticalo proigravačkih sposobnosti, Toronto je bio oslonjen samo na Laurija što u mnogim situacijama nije moglo da bude dovoljno da se zakrpe sve napadačke potrebe tima. Promene su bile neophodne, medijska i navijačka paljba se osula na prve dve zvezde ekipe, ali ipak se baš i nije očekivalo ono što će se kasnije dogoditi. Masai Uđiri je pogazio svoju reč datu Demaru i trejdovao ga u San Antonio Sparse i uspeo da dovede ni manje ni više nego Kavaj Lenarda. Moram da napomenem da bi na takav dogovor verovatno i sada pristali ne samo Reptorsi nego i mnogi drugi koji bi se našli u istoj situaciji, jer iako Demar igra košarku karijere, Kavaj Lenard je i dalje među najboljim igračima lige uprkos tome što će verovatno propustiti ceo regularni deo ove sezone, a možda čak i više od toga. Kavaj je neko ko već ima 2 osvojena šampionska prstena i poznat je kao igrač koji će veoma teško zakazati u poslednjim minutima bitnih mečeva.
Ovo ipak nije tekst o njemu i o tome kako je uspeo da za jednu godinu učini ono što Demar nije mogao za mnogo više, a to je da Reptorsima donese prvi šampionski prsten u istoriji franšize. Derouzenovo putešestvije u Sparsima je bilo kratkog veka, ali ipak mogu reći da je kod Grega Popoviča svom košarkaškom arsenalu pridodao neke bitne stvari, a to su pre svega bolje snalaženje u organizaciji same igre i mirnoću u neizvesnijim delovima mečeva, što se naravno stiče i sa godinama igranja. Sa San Antonijom nije imao rezultate vredne pomena u ovom tekstu, jer su ‘mamuze’ već i tada postepeno krenule u reizgradnju sopstvene zaosatvštine.
Demar Derouzen je ove godine među glavnim kandidatima za MVP nagradu. Dobio je i epitet novog Džordana, prvenstveno zbog toga što upravo nastupa za ‘bikove’ a potom i zbog stila igre i neizmernog korišćenja šuta s poludistance. Takav način postizanja poena dosta fali sadašnjoj NBA ligi jer je pre svega lepši za gledanje od besomučnog ispucavanja trojki. Kao što sam i naveo, Demar je bolji nego ranije u primarnoj ulozi pleja kao pozicije, a eksplozivnost prilikom prodora i njegova zakucavanja kao da ne trpe to što je uveliko zagazio u tridesete. Uspeva da redovno popunjava statističke kolone, a da pritom i Čikago nosi do zaista priželjkivanih trijumfa. Naravno da to sve sam ne bi uspeo da postigne, Zek Lavin je i ove godine na visokom poenterskom stupnju, NikolaVučević igra standardno dobro, tu je i prva plejmejkerska violina ekipe Lonzo Bol, koji s Demarom i Aleksom Karuzom čini snažan spoljni bedem odbrane Bulsa. U zadnje vreme partije vredne pomena pruža i Kobi Vajt, a sasvim solidan je i Derik Džouns.
Derouzen je od sada vlasnik i jednog rekorda, jer je uspeo da pogodi dva šuta za pobedu svoje ekipe u dve noći zaredom! U oba slučaja su stradali ljuti protivnici Čikaga, prvo Indijana a zatim i Vašington. Šut za pobedu, popularni ‘buzzer-beater’ je veoma teško pogoditi i jednom u karijeri a Demar je uspeo da skupi dva na prelazu u novu godinu. To svakako mogu igrači u koje tim i stručni štab imaju ogromnog poverenja. Derouzenova sezona za sada deluje zadivljujuće, a ništa drugo mu se ne može poželeti sem da s takvim igrama nastavi u nadolazećim mesecima.
Za kraj teksta bih želeo da napomenem da je Demar pre par godina pokrenuo pravu lavinu pozitivnih komentara jednim svojim potezom. Učinio je nešto što je bilo ohrabrujuće za mnoge ljude koji čak ni ne prate košarku, a to je da javno govori o svom mentalnom zdravlju (nešto što je učinio i Kevin Lav). Posle otvorenog iskazivanja da se bori s depresijom, mnogi ljudi su se okuražili da učine isto, na čemu su bili zahvalni momku iz Komptona. Jer običan čovek voli i želi da čuje da poznate ličnosti mogu imati iste probleme kao i oni sami, a da pritom te nevolje nemaju veze sa materijalnim stanjem u kom se trenutno nalaze.
Ipak treba napisati koju i o šansama Bulsa u plejofu, iako ga zvanično nijedan tim još uvek nije obezbedio. Ekipa koja trenutno izgleda veoma uigrano u svojim redovima nema igrača koji je pre dolaska u Čikago imao iskustva da u doigravanju oseti čari velikih pobeda. Kao što rekoh, Demar je igrao Finale Istoka sa Reptorsima, ali i dalje se ne može predvideti kakve će njegove partije biti u najvažnijim utakmicama. Što se tiče ostalih igrača u rosteru, Karuzo je taj koji ima šampionski prsten ali sumnjam da će to biti od prevelikog značaja. Čak ni Vučević ni Lavin nikada nisu dogurali daleko sa svojim ekipama u nokaut fazi tako da su i njih dvojica ‘mačke u džaku’ što se tiče ove prognoze. Druge ekipe čiji su sastavi duže na okupu imaju po mom mišljenju veće šanse da dođu do glavnog cilja, Bruklin i Milvoki kao glavni favoriti, tu je i Filadelfija, a ne treba zaboraviti ni timove koji igraju nešto slabije, Boston i Atlantu, preko kojih će svi drugi mnogo teže preći, a naravno konkurenciju upotpunjuju ove sezone sjajni Vizardsi i Kavalirsi. Sve u svemu, izgleda da će Istočno-konferencijski plejof ove sezone biti veoma zanimljiv.