Кембриџ речник дефинише истраживачко новинаство као тип новинарства који покушава да открије информације које су од јавног значаја, а које неко покушава да прикрије. Јавност представља један од главних начина за контролу политичара посебно у непосредној демократији, па је због тога јасно колика је важност њиховог рада у откривању непознатих и „сакривених“ информација. Довољно је подсетити људи на Вотергејт аферу и на новинаре Боба Вудворда и Карла Бернстина који су серијом текстова у Вашингтон посту скренули пажњу јавности на ове догађаје. Како је онда могуће да данас дођемо у ситуацију у којој би управо САД могле постати држава која ће донети смртну пресуду истраживачком новинарству?
Џулијан Асанж је активиста, новинар и оснивач Викиликса који се тренутно налази у Великој Британији. Њега кривично гони САД, а ако би до његовог изручења дошло запрећена му је казна од 175 година у затвору. Ова ситуација је последица деценијског прогона који за резултат може имати негативне последице по све истраживачке новинаре широм света. Поставља се питање како је дошло до овога?
Челси Менинг, америчка обавештајна аналитичарка, је ухапшена у Ираку 2010. године под оптужбама да је проследила поверљиве информације сајту Викиликс који их је након тога објавио. Посебну пажњу је привукао снимак назван „Колатерално убиство“ на коме се види напад америчког Апачи хеликоптера на цивиле. На том снимку се може видети напад америчког ваздухопловства на неколико наоружаних људи у коме је убијено и 18 ирачких цивила, а на снимку се може чути и смех војника који су у том „убијању уживали“. Новинари Викиликса су очекивали да ће војници одговорни за овај ратни злочин кривично одговарати, али је реалност била потпуно другачија.
Амерички државни тужилац је обавестио јавност да покреће истрагу против Асанжа због кршења савезног закона Сједињених Држава. Закон о шпијунажи који је донет након уласка САД у Први светски рат 1917. године је правни акт на коме почива поступак који је против Асанжа покренут. Тај закон предвиђа могућност хапшења свакога ко објави „нелојалан, грешан, погрдан или увредљив текст на рачун владе Сједињених Држава, војних или поморских снага САД-a…“. Оно што је битна ставка у овом поступку јесте чињеница да се амерички закон користи против Асанжа који је држављанин Аустралије и који никада није ни живео на територији Сједињених Држава. Због чињенице да нико до сада није доказао да је материјал који Викиликс објављује лажан долазимо у ситуацију у којој се страни новинар кривично гони због ширења истинитих вести. Небројено много адвоката, бораца за људска права и УН стручњака је скренуло пажњу на неопходност заустављања овог поступка гоњења у потпуности.
Џулијан Асанж се тренутно налази у притвору у Великој Британији, а САД упорно покушавају притисцима да натерају британско правосуђе да им изручи Асанжа како би му судили. Британски судови су одбијали да изруче Асанжа због „лоших затворских услова који би могли да доведу до самоубиства“, али је у децембру прошле године суд усвојио жалбу Сједињених Држава и том приликом је суд прихватио гаранцију да Асанж неће бити притворен у неки од затвора који су познати по ужасним условима. Иронично је то да се ова пресуда поклапа са „Самитом демократије“ где су Сједињене Државе јасно нагласиле неоходност постојања објективног и слободног извештавања и новнарства. На овај начин се свим новинарима шаље порука да морају да пазе шта пишу и о коме објављују дати текст, а овај случај би постао преседан где би се закон о цензури једне земље применио на новинаре друге државе. Тако би било који вид критике САД-a од стране новинара постао кривично дело за које би се могло одговарати.
Извор: BT News Room
